Први Шмитов извјештај УН-у о стању у БиХ, издвојио и аферу "Кисеоник"

Високи представник Кристијан Шмит доставио је Савјету безбједности Уједињених нација (УН) свој први, а укупно 60. по реду извјештај о провођењу  Мировног споразума за Босну и Херцеговину.

Извјештај се односи на период од 16. априла 2021. до 15. октобра 2021. године, а у његовом уводу се истиче да се БиХ суочава са "највећом егзистенцијалном пријетњом у послијератном периоду".

- Упорни, озбиљни изазови основама Општег оквирног споразума за мир од стране власти Републике Српске, предвођене највећом странком у РС СНСД-ом, на челу са чланом Предсједништва БиХ Милорадом Додиком , угрожавају не само мир и стабилност земље и региона, већ, ако на њега не одговори међународна заједница, може довести до поништавања самог Споразума – наводи се у извјештају.

Шмит подсјећа да је Додик, за којег каже да је де фацто лидер ентитета Републици Српској, позвао на једнострано повлачење из постигнутих споразума о преносу надлежности на ниво државе, те да Република Српска  "врати" оно за што тврде да су узурпиране уставне надлежности.

- Према најављеним плановима, то би значило повлачење припадника Оружаних снага БиХ из РС, преузимање објеката ОСБиХ на територији РС, те поновно успостављање Војске РС од особља које се повлачи из ОСБиХ, што је потез који би вратио сат уназад 15 година само у области реформе одбране и још даље у смислу изградње повјерења и сигурности. То би значило и повлачење Српске из УИО-а, ВСТС-а, СИПА-е и ОБА-е, те мјере за спрјечавање тих институција да дјелују на територији РС – истиче Сцхмидт.

Појашњава високи представник да Додик ове потезе назива "повратком на изворни Дејтон", што је, истиче Шмит, погрешан назив заснован на погрешном тумачењу Устава БиХ.

- У пракси, ова политика има за циљ да поништи многе тешко постигнуте реформе у посљедњих 26 година, не да би се стриктно придржавала слова Дејтона, већ радије да се врати на ситуацију која је постојала на терену прије имплементације Дејтона. Укратко, Додик жели да повуче РС из уставног поретка успостављог према Анексу 4 Општег споразума за мир и да се одустане од цивилне имплементације Споразума наведеног у Анексу 10. Ово је једнако отцјепљењу без његовог проглашења – упозорава Шмит.

Једнострано повлачење било којег ентитета из успостављених државних институција, што правно није могуће према садашњем уставном оквиру, довело би, додаје Шмит, до колапса тих институција и на крају поткопало способност државе да функционише и извршава своје уставне одговорности.

Шмит такође подсјећа да су државне институције парализоване од јула, што је посљедица блокада из Републике Српске због доношења закона којим се забрањује негирање геноцида и осталих ратних злочина.

- Као дио оркестрираног одговора, власти Републике Српске усвојиле су Закон о непримјењивању Одлуке високог представника. Овај закон одбија одлуку високог представника од 22. јула и прописује да се законодавство на државном нивоу неће примјењивати у Републици Српској и обавезује власти Српске да не сарађују са институцијама БиХ које покушавају провести законе на државном нивоу. Ово представља конкретна кршења Анекса 4 и Анекса 10 Дејтонског споразума – наводи се у извјештају.

Високи представник такође истиче да је Додик изјавио како те активности немају за циљ изазивање сукоба, али да је упозорио да ће на сваки покушај интервенције државних институција бити одговорено силом.

Такође је подсјетио на Додикову изјаву према којој би, уколико интервенише НАТО, Република Српска тражио и добио помоћ "пријатеља".

- Као коначни тумач Општег оквирног споразума за мир, моја процјена је да власти Републике Српске већ озбиљно крше Споразум и да су спремне да га даље крше, потенцијално узрокујући непоправљиву штету. Уколико неоспорно успију у овом подухвату, власти РС би успоставиле нови уставни и правни оквир којим би РС избацила из дејтонске архитектуре, посебно из уставног поретка БиХ, што је синоним за сецесију. Игнорирање или умањивање важности оваквог стања могло би имати опасне импликације за регион и шире – упозорио је он.

Међутим, Шмит истиче да нису само власти Републике Српске проблематичне, те подсјећа да пуне три године од Општих избора није формирана нова Влада ФБиХ и да институције БиХ "потпуно стагнирају, уз најслабије резултате Савјета министара БиХ и Парламентарне скупштине БиХ него у било којем претходном мандату".

Шмит  напомиње да услови  из Агенде 5+2, чије је испуњавање неопходно за затварање ОХР-а, нису испуњани због сталних криза и отвореног одбацивања неколико циљева.

Иако се надам да ће се власти у потпуности придржавати Дејтонског споразума и постићи напредак на путу БиХ ка интеграцији у ЕУ, што остаје спољнополитички циљ дефинисан у бројним одлукама које су усвојиле институције БиХ, уколико дође до нарушавања мира и стабилности кориштење мог извршног мандата у складу с додатним напорима међународне заједнице да заштити Дејтонски мировни споразум не смије бити искључено – наводи се.

У наставку извјештаја Шмит хронолошки наводи догађаје који су обиљежили протеклих шест мјесеци у БиХ, међу којима је издвојио и аферу везану за кориштење индустријског кисеоника за лијечење пацијената у Републици Српској

- Повлачење Републике Српске из уставног поретка БиХ имало би неколико непосредних импликација, па и на Брчко Дистрикт, тренутно једино подручје напретка у оквиру Агенде 5+2, имајући у виду да је Дистрикт кондоминијум између Републике Српске и Федерације и дјелује у оквиру уставног поретка под институцијама БиХ, укључујући и оне из којих је Република Српска најавила повлачење, а не само УИО на коју се Дистрикт ослања по питању прихода. Под овим околностима, Арбитражни суд за спор око међуентитетске линије у Брчком би морао оцијенити да ли такве радње Републике Српске представљају озбиљно непоштивање услова Коначне одлуке – наводи се у извјештају.

Високи представник упозорава да су шансе за нове подјеле и сукобе врло реалне, те позива генералног секретара и чланове Савјета безбједности да обрате пажњу.

Говорећи о ситуацији у ФБиХ, Шмит истиче да нова Влада ФБиХ није формирана због опструкција ХДЗ-а БиХ, те такође подсјећа да је предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић казао како се наредни Општи избори не могу одржати уколико се не измијени Изборни закон.

(Фактор  Фото:Фактор)