Раднице у Немачкој спасавају грађевинарство

Грађевинарство у Немачкој има велики проблем са недостатком стручне радне снаге. Разлог је и то што у грађевинарству ради мање жена него у другим браншама. Да би се то променило, требало би уклонити неке препреке.

Свијет 31.10.2021 | 21:53

Агнес Борхерс је можда најпознатија грађевинска радница у Немачкој, која слике из своје радне свакодневице у грађевинској фирми "Хагедорн" објављује на Фејсбуку, Инстаграму и Тик-току.

"Пипи ет ворк" (Пüппи ат wорк) је позната инфлуенсерка. Млада црвенокоса жена са тетоважом на руци (насловна фотографија) воли велике машине, нарочито утовариваче на точковима произвођача "Катерпилар".

Након школовања за баштованку, посао је нашла у сасвим другом занимању – већ као дете је, каже, хтела да ради нешто са багерима.

Фасцинирана је снагом и величином грађевинских машина. "Невероватно је које количине материјала с њима могу да се померају! А истовремено је техника у кабини толико осетљива да можеш да радиш веома прецизно, тачно у центиметар." Осим тога тај посао нуди потврду која дуго траје: "И годинама након завршетка пројекта уживам кад прођем поред неког бившег градилишта и могу да кажем: ја сам на томе радила!", каже Агнес Борхерс. Она је главно лице кампање "Жена на грађевини" (Фрау ам Бау).

Забрана рада на градилишту

Кампању је покренула њена шефица Барбара Хагедорн, која са мужем води истоимено породично грађевинско предузеће и сматра да је недостатак стручне радне снаге највеће градилиште у њеној струци.

Већ више од деценије грађевинарство доживљава прави процват и у међувремену има више посла него што може да се постигне.

А за неколико година ће четвртина грађевинских радника отићи у пензију. Истовремено ниједна друга привредна грана не запошљава тако мало жена као грађевинарство: само 13 одсто. Већина их ради на планирању и у управи.

Таквих као Агнес Борхерс, које заиста раде на градилишту, јесте много мање

Према наводима Главног савеза немачке грађевинске индустрије (ХДБ), међу зидарима, мајсторима за бетонирање, столарима и возачима грађевинских машина је мање од три одсто жена.

Све до деведесетих година је "слабијем полу" у западној Немачкој било забрањено да ради на градилиштима. Тај посао је сматран тешким и прљавим. У ДДР-у је, међутим, било жена које су управљале грађевинским дизалицама и које су возиле багере.

Као и грађевинских инжењерки и архитекткиња. Њих је све више и у уједињеној Немачкој. Многе од тих висококвалификованих жена одлазе у јавне службе: сматра се да је рад у њима прикладнији за спајање посла и породице него у приватним предузећима која чешће мењају градилишта.

Више женских узора

Грађевински послови више не важе за прљаве и тешке: нова техника и методе рада захтевају више памети, а мање снагу мишића, наглашава Барбара Хагедорн. Циљ њеног предузећа је да више жена школује за послове ван управе.

У кампањи су представљене жене – од шефице, преко водитељке пројекта, до машинисткиње – на плакатима, на интернет страници и на друштвеним мрежама. Заинтересоване девојке на симулатору могу да испробају како изгледа рад на багеру.

"Хагедорн" је једна од пет најјачих компанија за рушење на свету, а од лета има четири нове практиканткиње за грађевинске радове, као и једну младу инжењерку и једну возачицу камиона.

Учеснице и учесници једног испитивања које је "Хагедорн" спровео почетком 2021. године желе више женских узора и јаче образовне подстицаје. Сексизам и предрасуде њих 75 одсто сматра проблемом у тој бранши. То мишљење дели чак 80 одсто мушких учесника истраживања. Припадници оба пола такође се слажу да је женама са истом квалификацијом теже да напредују.

Велике разлике у платама

Жене у грађевинарству у просеку зарађују четвртину мање, и онда када обављају исти посао, утврдио је ХДБ почетком године.

Истина, и оне профитирају од сталног раста потражње за грађевинарима и зарађују знатно више него пре десет година. Али, разлика у односу на мушке колеге се једва смањила. Ту је много посла за мрежу од 15 грађевинских предузећа која су се придружила "Хагедорну" у настојању да добију више жена за научнице и да промене структуре.

Бјанка Вебер-Леверенц је 1997. била прва зидарка у покрајини Баден-Виртемберг. Она је као матурант за време праксе схватила: "Грађевинарство је посао за мене!"

Хтела је да гледа како зграде расту и да осети мирис бетона. То што у предузећу није било ниједне друге жене и није било тоалета за жене није је обесхрабрило.

(РТС/ДW)