Након два дана преговора шта су странци поручили

Након два дана интензивних преговора о реформи Изборног закона чини се да бх. лидери нису ништа ближе рјешењу него што су то били уочи доласка међународних преговарача.

Босна и Херцеговина 30.10.2021 | 14:39

Прије него што су у прошлу сриједу Метју Палмер и Ангелина Ајхорст слетили у Сарајево њихова мисија већ је била компромитована. У медијима је раније процурио садржај документа који је Палмер дијелио представницима страних амбасада, а у којем се дефинише приступ представницима пробосанских странака у циљу успјеха преговора.

У документу се јасно дефинише тактика странаца, изоловати СДА и ДФ од осталих пробосанских странака (СДП, НиП, СББ, НС), првенствено у контексту рјешења о бирању чланова Предсједништва БиХ. Аутентичност документа дан касније потврдио је амерички дипломата Габриел Ескобар.

Преговоре је додатно засјенио Милорад Додик политичким потезима којима је кренуо у процес урушавања државних институција, међутим, међународне преговараче то није омело у настојању да испуне зацртани циљ.

Дијаметрално супротни ставови

У таквој атмосфери започели су преговори током којих су медијатори одржали састанке са Бакиром Изетбеговићем и Драганом Човићем и делегацијама СДА и ХДЗ-а, а касније и са представницима опозиционих странака. Судећи по ставовима изнијетим након више састанака разлике су остале непремостиве.

"Нама је потребно двије трећине руку у парламенту да би прошле уставне промјене. Игнорисати људе који долазе из опозиције, из грађанских, љевичарских странака, осим што је некоректно, није ни паметно. Ти људи нама требају да бисмо нешто направили", рекао је Изетбеговић први дан разговора.

Такође Изетбеговић је казао да договор неће ићи на рачун уступака пробосанске стране док је Човић још једном поновио познате ставове о "легитимном представљању".

"Друга молба је да све морамо договорити и да више нема измицања. Питање је било у којем смјеру би се требало ићи када је ријеч о страни коју ја представљам. Довољно је легитимно представљање у Предсједништву Босне и Херцеговине и Дому народа. О свему осталом можемо разговарати. Објаснио сам како се то може постићи", рекао је Човић.

Називањем Изетбеговића "братом" Човић га је покушао додатно изложити нападима опозиционих странака и продубити постојећи раздор у пробосанском блоку.

Свој политички став Човић је потврдио и након састанка с Милорадом Додиком када је оправдао посљедње потезе предсједника СНСД-а.

"Врло је јасно казао зашто Републике Српска то жели урадити и шта су услови да почне функционисање. Кључна ријеч је да више нема варања. Устав Босне и Херцеговине је основа свега, а све друго је добра воља", рекао је Човић.

Лажни оптимизам

У исто вријеме странцима, по обичају, није мањкало лажног оптимизма, те су увјеравали јавност да заправо раде на јачању, а не слабљењу институција државе.

"Радимо корак по корак на транспарентан и инклузиван начин. Желимо осигурати да су сви укључени у процес. Разговори се настављају, вратићемо се задатку. Суштина свега је јачање институција на нивоу БиХ и Федерације БиХ", рекла је Ајхорст.

То су показали тако што су састајући се с Додиком још једном легитимисали његову политику увјеравајући јавност да ће онај који најављује рушење институција државе гласањем у Парламентарној скупштини БиХ ојачати исте.

Током два дана преговора ниједан детаљан и свеобухватан приједлог није представљен јавности и све личи на дејтонске преговоре гдје би јавност тек по стављању потписа била обавјештена о детаљима договора.

Такође, чини се да су разлике непремостиве у самом схватању начела по којима се врши избор у поједине институције. Из тог разлога је Палмер раније изјавио да ће се покушати ријешити избор чланова Предсједништва БиХ, међутим, у оваквим околностима и то изгледа немогуће.

(Клиx)