Слиједи чишћење у Влади Српске

Влада Републике Српске одлучила је да за чишћење намјештаја од природне беж коже, завјеса, постељине те униформи запослених у Бањалуци и Источном Сарајеву издвоји скоро 300.000 марака, а од понуђача између осталог траже да посједује минимално три стола за пеглање са котловима и ваљком.

Тендером Влада РС тражи чишћење, његу и импрегнацију 852 високе радне фотеље од природне беж коже, као и исти тај третман за 515 ниских радних фотеља од природне беж коже. 

Захтијевају и чишћење и његу 17 министарских радних фотеља, а оно што је интересантно је да траже и чишћење 42 саксије, такође од природне беж коже. 

Служба за заједничке послове Владе РС, која је и расписала тендер, захтијева од понуђача и прање постељине, као и хемијско чишћење 140 униформи (конфекцијских одијела). 

Фирма која буде жељела да обави овај посао за Владу РС свакако неће имати лак задатак, с обзиром на то да мора испунити низ услова од којих је један реализација минимално једног уговора од 134.550 марака са ПДВ-ом, а чији је предмет било чишћење и импрегнација намјештаја од приодне коже, прање и хемијско чишћење завјеса, паравана, постељине, пешкира и радних униформи.

Поред тога, предузеће које буде имало намјеру да се пријави на овај тендер мора посједовати машину за хемијско чишћење, минимално шесте генерације, еколошку, произведену 2000. године или касније. Понуђач мора посједовати и минимално три стола за пеглање са котловима и ваљком, као и најмање три индустријске машине за прање са компјутерским вођењем и дозаторима детерџента, а од којих је барем једна капацитета најмање 90 кг.

Неопходно је и да понуђач има компјутерску регистрацију робе, као и возило прилагођено потребама превоза робе. 

Детаљисањем погодују одређеним понуђачима

Сарадник за правне послове у организацији „Транспаренцy интернатионал БиХ“ Дамјан Ожеговић у изјави за ЦАПИТАЛ истиче да је кроз мониторнинг поступака јавних набавки, који та организација спроводи дужи низ година, примјећено да уговорни органи често прибјегавају таквом поступању да за извршење одређених услуга или радова траже посједовање посебних и најквалитетнијих машина које не посједују сви понуђачи на тржишту. 

„Заправо, често се траже оне машине за које се зна да их посједује тачно одређени понуђач, или се дешава да уговорни орган не иде с намјером погодовања, али при састављању тендерске документације нема стручног особља и не обави квалитетно испитивање тржишта, те на тај начин у незнању захтијева оно што многи понуђачи не могу испунити, а није ни потребно за квалитетно испуњење обавезе“, појаснио је Ожеговић. 

Како наводи, чест је случај да се од понуђача тражи да посједују одређени број неких машина или техничке опреме, иако то није од битности јер понуђач, уколико му буде додијељен уговор може обавезу испунити квалитетно и благовремено правилном организацијом радних послова на које уговорни орган не би требало и не би ни смио да утиче. 

„Преобимним захтјевима у погледу опремљености се у крајњој линији најчешће онемогућују мала и средња предузећа да учествују у поступцима јавних набавки, иако препоруке и директиве ЕУ налажу бољи приступ и јачање учешћа малих и средњих предузећа тржиштима јавних набавки“, нагласио је Ожеговић. 

(Цапитал)