Број самоубистава у Српској у сталном порасту

Број самоубистава у Републици Српској посљедњих година је у сталном порасту. Криза узрокована лошом економском и политичком ситуацијом и пандемија ЦОВИД-19 у потпуности је утицала на живот сваког појединца и оставила значајне посљедице на ментално здравље људи.

Република Српска 24.10.2021 | 20:43

Током 2020. године у Републици Српској почињено је 185 самоубистава, што је за 12 више у односу на годину раније, када су регистрована 173. Према статистичким подацима, самоубиствима су склонији мушкарци.

Када се ради о старосној структури, највише суицида прошле године је било међу популацијом треће животне доби, укупно 97, од чега 71 мушкарац и 26 жена.

Стручњаци наводе да је пандемија вируса корона створила окружење које је штетно не само за физичко него и за ментално здравље људи јер се огледа прије свега у страху од заразе, а затим и изолацијама које су с временом довеле и до социјалних удаљавања.

„Заиста јесте повећан број, не само суицидалних појава и не само депресивних и анксиозних појава него свих врста патологија које ми и знамо у менталном здрављу, али то је негдје и очекивано када се дешавају кризе оваквих размјера. Ми већ познајемо те појаве и оне су се појављивале у свим другим друштвеним клризама тако да негдје и очекујемо једну појаву већег броја менталних поремећаја“, каже психолог Данијела Остојић.

"Примјетили  смо и у професионалној пракси да се повећао број. На срећу, хајде да то тако назовемо, наших корисника и није било повећан број који су извршили суицид или покушали суицид, али их је било једноставно код људи који нису регистровани у Центрима за ментално здравље, а који су нажалост то или покушали или чак остварили. Мислим да је пандемија свакако утицала и то је један од главних фактора и тригера који су утицали на повећање броја“, додаје психијатар Олег Грубач.

Људи су по природи друштвена бића и свако затварање и ограничавање активности на које су навикли итекако утиче на њихово ментално здравље, сагласни су стручњаци.

„Најчешће суицид изврше људи који су у дубокој депресији у тренутку када почну да се опорављају што је специфично. Обично људи мисле кад поћну да се опорављају да иду на боље. Јесте, али у том тренутку они добију снагу, енергију коју нису имали када су били у фази дубоке депресије и тада потенцијално могу да науде себи. Зато и кажемо обично пратњи и породици таквих пацијената да обрате пажњу у том периоду. То је критичан моменат“, наводи психијатар Олег Грубач.

„Дакле имамо неку генетску подлогу, имамо неке поремећаје које ми онако зовемо дубоке депресије и тако даље. Бројни су фактори који утичу на појаву суицида, али не може тек тако неко да се убије. Морају бити одређене предиспозиције, одређени поремећај, одређена стања која условљавају да дође до једног суицида тако да не мисли становништво да тек тако неко може да се убије, дакле има ту једна добра подлога за појаву такву“, додаје психолог Данијела Остојић.

Потпуних података о броју самоубистава у РС за 2021. нема, али је у прва два мјесеца ове године евидентирано 31 самоубиство.

Познато је да је само током лијечења у УКЦ РС од почетка године 6 пацијената извршило самоубиство скоком кроз прозор.

(БН)