Цијене у Њемачкој расту као што нису скоро три деценије

Ветар у леђа јакој инфлацији даје скок цена енергената, но то није једино. Стручњаци помињу и подизање пореза на додату вредност (ПДВ) за неке производе, као и застој у глобалној испоруци робе, те гужву која настаје у лукама.

Свијет 16.10.2021 | 17:26

Цене у Немачкој расту као што нису скоро три деценије. Осетно су скупљи грејање, бензин и храна. То има везе са ценом енергената и већом потражњом како пандемија попушта. Но, да ли ће висока инфлација постати судбина?

У септембру су цене у Немачкој порасле чак 4,1 одсто у односу на исти месец прошле године. То је први пут да је инфлација, тако посматрана, прешла четири одсто још од 1993. године, саопштио је Савезни завод за статистику.

Ветар у леђа јакој инфлацији даје скок цена енергената, но то није једино. Стручњаци помињу и подизање пореза на додату вредност (ПДВ) за неке производе, као и застој у глобалној испоруци робе, те гужву која настаје у лукама.

Потрошачи у Немачкој ће ипак најдубље морати да завуку руку у џеп како би им станови ове зиме били топли.

Четвртина домаћинстава се греје на нафту, а то ће бити чак 76,5 одсто скупље него пре годину дана. Додуше, ни та цена од прошле године није била нормална – тада је цена барела сирове нафте била малтене на историјском минимуму због пандемије и екстремно смањене потражње.

Од ове календарске године пак уведена је и такса на емитовање угљен-диоксида од 25 евра по тони тог штетног гаса. То свакако погађа нафту и прелива се на цену.

Грејање на гас, које користи половина домаћинстава у Немачкој, у септембру је било скупље за 5,7 одсто, али није искључено да ће бити још скупље јер дивља цена тог енергента на слободном тржишту.

„Потребна је подршка такозваним енергетски сиромашним домаћинствима, која нису у стању да покрију трошкове енергије“, каже Леонора Холинг, председница Савеза потрошача енергије. Она захтева да држава доплаћује грејање сиромашнима, као и да забрани да се они искључују са мреже уколико не могу да подмире трошкове.

Загађивање животне средине кошта

Према аутомобилском савезу АДАЦ, цене горива на пумпама „кокетирају са историјским рекордом“. Последњи недељни пресек који даје тај савез у уторак (12. октобар) показао је да је дизел просечно коштао 1,526 евра за литар, а супер Е10 чак 1,647 евра по литру. Не назире се крај том поскупљењу.

И ту су разлог поскупљења сирове нафте, али и дажбина због угљен-диоксида која значи 6 до 8 центи скупљи литар горива него раније. Герхард Хилебранд из АДАЦ позива будућу владу Немачке да „батали играње са идејом да још брже поскупи цена ЦО2“.

Наиме, за сада је планирано да дажбина по тони угљен-диоксида са 25 евра оде на 55 евра до 2025. године. То би значило још 7 до 9 центи по литру горива, без обзира на кретање цене сирове нафте.

Према Статистичком заводу, Немце су у септембру сачекале и рекордне цене хране (пораст од 4,9 одсто у односу на септембар 2020. године). Највећи раст забележен је код поврћа (9,2 одсто), јестивих уља (6,4), млечних производа и јаја (5,5) те меса и прерађевина (4).

У расту цена се крије јадац из Кине. Наиме, инфлација би могла да остане правило јер многољудна далекоисточна земља има све бројнију средњу класу. „Са тамошњим растом зарада порасла је и потражња за квалитетним животним намирницама попут меса, пилетине, рибе и млечних производа, и са тиме домаћа (немачка) производња не може да одржи корак“, каже Сабрина Јакобс из куће за улагања Инсиде Инвестементс.

У преводу, европски пољопривредници сада имају огромно кинеско тржиште које сувим златом плаћа производе, па нужно расту цене у Европи.

Бицикли све скупљи

Поскупели су аутомобили (6,3 одсто), али не чуди што су још снажније, наиме за 7,7 одсто, поскупели – бицикли. ДW је већ писао како је пандемија у Немачкој изазвала помаму за двоточкашима те да се, због кашњења сировина из Кине, и по неколико недеља или месеци чекало на нове – и углавном прилично скупе – бицикле.

Разлог за бум на тржишту бицикала је што су људи, из страха од заразе или забрана, почели мање да се ослањају на јавни превоз. Из сличног разлога – како би избегли колективни смештај на одмору – Немци су одлепили за камперским возилима чија је цена отишла за 8,1 одсто.

Осећа се и раст цена грађевинских производа (6,1 одсто), посебно паркета и ламината (7,6), грађевинског материјала и столарије (6,1). Како у глобалној економији све има везе са свим, чак и када то звучи бизарно, тако разлог скока цене није само појачана градња након пандемијског шока, већ и поскупљење дрвета због пожара у Калифорнији или напада гамади на шуме у Канади.

Напослетку, поскупеле су и услуге и то за 2,5 одсто у односу на период од прошле године. Но ту су разлике веома велике, па су тако негде цене остале исте, а негде осетно отишле на горе. Рецимо возачи плаћају поправке и сервис 5,4 одсто више, а толико су поскупели и домови за старе. Одлазак у ресторан или шишање за жене поскупели су за 3,7 одсто.

Једини разлог за радост имају они који су путовали. Цене организованих путовања пале су за скоро десет одсто.

Инфлација у нормали од идуће године?

Стручњаци верују да снажан раст цена неће потрајати у идућој години. „Повратак на ред величине од два одсто очекујемо средином следеће године“, каже Себастијан Дулијен из Института ИМК. Сада је потражња експлодирала након месеци застоја због короне, али то не може да траје вечно, кажу економисти.

У четвртак је пет економских института представило прогнозу према којој ће укупна годишња инфлација ове године бити три одсто, идуће 2,5 одсто, а 2023. године свега 1,7 одсто.

Но, према анализи ових института, постоје барем два ризика. Први је да народ почне да истреса сламарице и троши много више него до сада. Наиме, уштеђевине физичких лица порасле су као никада, јер током пандемије влада несигурност па се штеди, а током локдауна и нема где да се троши. Ако потрошња крене одједном, цене ће скочити.

И друго, говори се о такозваној спирали раста плата и цена. Због тога што Немачкој недостаје радне снаге на сваком кораку, цена рада расте, а није искључено да идућа владајућа коалиција уведе минималну сатницу од 12 евра бруто (тренутно је 9,6 евра). То значи више куповне моћи, а то обично носи и поскупљења.

Али, мало који радник би се жалио што је рецимо уље пет одсто скупље, ако то значи да му је плата десет одсто виша.

(ДW)