Шмит сигуран: Срби се враћају у институције БиХ

- Ја сам сигуран да ће се они прикључити, односно вратити у институције и тамо изразити свој политички став. Уколико то не ураде, кога ће имати за политичке таоце? Људе – младе и старе, све оне који очекују побољшање околности у којима живе. Мислим да постоје неке могућности да сарађујемо, не кроз јавна изјашњавања, већ радећи на питањима која треба решавати - казао је Шмит.

- Ја инсистирам да се сви врате у институције, али то није, моја обавеза. Повратак је обавеза оних који су изабрани да раде у корист народа. Бојкот је знак политичке слабости, а не знак политичког доприноса, каже у разговору за „Политику” Кристијан Шмит, нови високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини, коментаришући одлуку Бањалуке да њени политички представници не учествују у раду институција БиХ док се не повуче одлука Валентина Инцка којом је наметнуо измене Кривичног закона којима је као кривично дело уведено негирање геноцида и ратних злочина.

- Ја сам сигуран да ће се они прикључити, односно вратити у институције и тамо изразити свој политички став. Уколико то не ураде, кога ће имати за политичке таоце? Људе – младе и старе, све оне који очекују побољшање околности у којима живе. Мислим да постоје неке могућности да сарађујемо, не кроз јавна изјашњавања, већ радећи на питањима која треба решавати - казао је Шмит.

Што се тиче наметнутог "Инцковог закона", Шмит је мишљења да нико не жели да геноцид или ратни злочини буду хваљени.

"Сви треба да познајемо прошлост да бисмо радили за бољу будућност. Ниједан закон на свету не криви нити може кривити народ, само појединце. И зато бих предложио да сви заједно седнемо и размислимо шта је наш задатак, како да поведемо млађе генерације путем помирења. Тако да прошлост остане у прошлости, а не у будућности", казао је он.

Одговарајући на питање да га Република Српска не прихвата као високог представника, он је рекао да не може да избјегне да неко има чудно тумачење, али је  веома самоувјерен, односно сигуран да ћу имати успјешан мандат.

"Управо сам имао разговоре у Београду и видео сам да овде постоји спремност за рад и сарадњу с међународном заједницом. Мене је међународна заједница именовала и дјеловаћу у оквиру својих надлежности", казао је Шмит.

Када је у питању економска сарадња Србије и Републике Српске, што у Сарајеву схватају као пријетњу, Шмит предлаже да БиХ у цјелини има блиску економску сарадњу са својим сусједима.

"Али и да Србија и Босна и Херцеговина, као и други дијелови балканске шесторке, економски сарађују. Моја идеја је да иницијатива „Отворени Балкан” може на неки начин да буде интегрисана у економску сарадњу која постоји у оквиру западнобалканске шесторке на њиховом путу ка отвореној Европи. Босна и Херцеговина неће бити искључена.

На констатацију да Сарајево оклијева да се придружи иницијативи „Отворени Балкан”, Шмит каже:

- Бити дио иницијативе „Отворени Балкан“ не значи да треба негирати могућности сарадње у оквиру западнобалканске шесторке, него је то начин да се помире обје иницијативе. Али то је засебна одлука. У регионалну интеграцију укључено је свих шест земаља, ЕУ и канцеларка Меркел уложили су пуно труда и идеја у то.

Уколико је разлог за одбијање очекивана доминација Србије у регионалној сарадњи, то треба, наводи он, видјети као позивно проактивно ширење иницијатива за добробит свих.

(БН Фото: БН/Архив)