Европљани ће и даље помјерати казаљке на сату

Иако је Европска комисија (ЕК) још прије три године предложила да се укине сезонско помјерање казаљки на сату, државе чланице се о томе још нису договориле, а чини се да у догледно вријеме ни неће.

Свијет 03.10.2021 | 20:52

Помјерање времена требало је престати 2019., након што је бивши предсједник ЕК-а Жан Клод Јункер 2018. то предложио за цијелу Европску унију, с тиме да је чланицама препуштено да одлуче хоће ли задржати љетно или зимско рачунање времена, подсјећа Хина.

Приједлог је 2019. подржао Европски парламент, али требају га усвојити државе чланице. Тренутно нема никаквих назнака да би приједлог могао добити њихову подршку.

"Ствар је сада у рукама држава чланица", рекао је гласноговорник Де Кирсмекер.

Европски министри промета одлучили су у децембру 2018. одгодити одлуку о укидању сезонског помјерања казаљки до 2021. али се након тога ништа није догодило по том питању.

Одлука о томе хоће ли нека држава чланица узети као трајно љетно или зимско вријеме зависи о њеном географском положају и зато је тешко очекивати договор о приједлогу ЕК-а који се сада чини исхитрен, иако то нико не жели службено признати.

У Европској унији постоје три временске зоне и највећа је средњоевропска од Пољске на истоку до Шпаније на западу.

Када би све земље из те временске зоне узеле на примјер трајно љетно рачунање времена, у Шпанији, Белгији, Холандији, Данској зими би сунце излазило тек средином пријеподнева, а на сјеверозападу Шпаније око 10 сати.

У случају да узму зимско као трајно вријеме, сунце би на истоку Пољске излазило у три сата ујутро, у Варшави у 3 сата и 15 минута, а у Берлину 3 сата и 44 минуте.

С друге стране, када би земље на западу и сјеверу континента ушле у западноевропску временску зону, што би било природно, настале би нове компликације јер би тако Француска и Њемачка спадале у двије различите временске зоне.

Зато се чини да је сезонско помјерање казаљки на сату, уз све недостатке, ипак најбољи компромис.

(Мондо)