Тривић: Грађани реално не осјећају никакав напредак

Посланик у Народној скупштини Републике Српске Јелена Тривић је у претходном периоду поставила низ посланичких питања институцијама Републике Српске и сада их је ставила у контекст укупних економских кретања у Републици Српској.

Тривићева каже да је из одговора Министарства здравља сазнала да је дуг здравственог система преко милијарду КМ, виши него на почетку мандата ове Владе, а из експозеа Радована Вишковића се зна да је један од најбитнијих циљева било „заустављање крварења здравственог система“.

"Након скоро три године од почетка мандата ове владе, ништа није учињено."

Из одговора Пореске управе Тривићева је сазнала да за скоро 31.000 радника нису уплаћени доприноси за социјално осигурање, а да када чујемо података о рекордној запослености у Српској, треба да питамо институције колики број радника од оних званично регистрованих или не прима плату уопште или прима нето плату без уплате доприноса.

У одговору Министарства предузетништва Тривићева, каже да сазнаје да је прилив директних инвестиција у Српску и даље на нивоу статистичке грешке – у последњих пет година у просјеку износи 260 милиона КМ.

 "Прилив директних инвестиција у Србију је релативно скоро четири пута већи него у Републику Српску", каже Тривићева.

Она даље наводи да је по први пут ове године Српска је и у апсолутном нивоу укупног дуга премашила Федерацију; према званичним подацима дуг Републике Српске на крају јуна 2021. године, износи 6 милијарди и 388 милиона, док дуг Федерације износи 6 милијарди и 319 милиона.

"Ако знамо да је БДП Федерације отприлике два пута већи од БДП Српске и да Федерација такође има два пута већи број становника, онда долазимо до закључка да је Република Српска релативно двоструко задуженији од Федерације."

Тривићева даље каже да власт Срспке излази са оним статистичким подацима којима жели да представи економску ситуацију бољом него раније и постоје економски показатељи који говоре у прилог томе,што је логично. Међутим, сматра она треба увијек да имамо на уму да је све то недовољно, споро и да би резултати власти морали бити далеко бољи како би народ осјетио тај напредак.  

"Подсјетићу да је просјечна плата од 1.000 КМ била планирана у јуну 2019. године, дакле прије короне, а да тај просјек имамо тек сада."

Тривићева подсјећа и да је у једном од одговора на њено посланичко питање, Пореска управа одговорила да преко 70% радника ради за плату испод 800 марака, што значи да велики број ниских плата и мањи број високих плата даје просјек од 1.000 КМ, али да су најчешће плате оне испод просјека.

"Све су то показатељи које треба укрстити како бисмо дошли до неких закључака. Статистика је једно, а живот нешто друго", закључује Тривићева.

(БН)