Меркел стиже на Балкан, ко је то организовао?

Мање од две недеље пре избора за Бундестаг, немачка канцеларка путује у Београд и Тирану. То показује колику важност Ангела Меркел придаје том региону. За такав њен ангажман највише је заслужан један дипломата.

Свијет 08.09.2021 | 22:50

Ангела Меркел 13. и 14. септембра путује на Западни Балкан, последњи пут као канцеларка. У Тирани се 14. септембра састаје са премијерима шест земаља тог региона, а пре тога жели да сврати у Београд и састане се с председником Србије Александром Вучиц́ем.

Како је потврдила Мартина Фиц, заменица портпарола немачке Владе, канцеларка намерава да се у Београду састане и са представницима цивилног друштва свих шест балканских земаља, а у Тирани ће бити организован ручак са шефовима влада свих земаља Западног Балкана. Пре одласка, канцеларка жели и да одржи билатералне разговоре с премијерима Босне и Херцеговине, Косова, Црне Горе и Северне Македоније.

Према дипломатским изворима из Берлина, иницијатор овог путовања био је немачки амбасадор у Пекингу Јан Хекер, који је недавно изненада преминуо. Хекер је до краја јула био најближи канцеларкин саветник за спољну и безбедносну политику, а имао је и одлучујуц́и утицај на немачку политику према Западном Балкану.

Фокусиран на ЕУ-перспективу региона

„Посебно се залагао за ЕУ-перспективу Западног Балкана“, написао је у понедељак на Твитеру немачки политичар Михаел Рот (СПД), државни министар за Европу у Министарству спољних послова.

 Вест о изненадној смрти 54-годишњег амбасадора растужила је не само канцеларку и њене најближе колеге, вец́ и многе берлинске дипломате, новинаре,али и политичаре из света. Председник Србије Александар Вучиц́ још истог дана је путем Твитера изразио саучешеће и посебно похвалио његове способности и разумевање региона: „Немачка је изгубила великог дипломату, а Србија великог пријатеља“, написао је Вучић. 

„Посебно га је импресионирала отвореност саговорника и њихово дивљење према канцеларки Ангели Меркел“, каже за ДW један високорангирани дипломата из Берлина. „Он је схватио да је немачки глас веома важан на Западном Балкану“.

 У лето 2018. процес приближавања шест земаља Западног Балкана Европској унији нашао се у застоју због отпора Француске. Земље Западног Балкана постале су нестрпљиве.

 Истовремено, кружиле су гласине о могуц́им плановима за поделу Косова и новим границама у региону. Те идеје су, наводно, подржали председник Србије Александар Вучиц́ и тадашњи председник Косова Хашим Тачи, а ни тадашња висока представница ЕУ за спољне послове Федерика Могерини није била против планова.

 Међутим, вец́ина у региону одбацила је идеју о повлачењу нових граница и упућен је гласан позив канцеларки Меркел. Био је то третнутак за шатл-дипломатију. У циљу припрема Берлинске конференцију о западном Балкану заказане за крај априла 2019, Јан Хекер је са својим француским колегом Емануелом Бонеом отпутовао у Београд и Приштину.

То није био лак подухват, јер је, поред супротстављених балканских политичара, ту био и Ричард Гренел, тадашњи амбасадор САД у Берлину и специјални изасланик председника Доналда Трампа за Западни Балкан. Он је гурао балканску агенду која није била усклађена са ЕУ. 

На самиту 2019. у Берлину није било споразума, али ће он остати упамћен као место на којем су са стола коначно склоњени планови о повлачењу нових граница на Балкану.

 Одлазак пријатеља

Јан Хекер је такође био тај који је „у име канцеларке“ гурао именовање бившег немачког министра за развој Кристијана Шмита за Високог представника у Босни и Херцеговини (ОХР) – како је то написао сам Шмит на свом налогу на Фејсбуку.

Бивши шеф ОХР-а Кристијан Шварц-Шилинг тада је оценио да је то „повратак снажне преданости Немачке и ЕУ Босни и Херцеговини“. Била је то победа ЕУ и САД над Русијом, која је у УН у почетку, како се изразио Шварц-Шилинг, „торпедовала“ Шмитову кандидатуру.

Није било предвиђено да канцеларкин блиски сарадник и саветник буде на овом последњем путовању на Балкан. Крајем августа Хекер је преузео дужност амбасадора Немачке у Кини. 

То што је Јан Хекер умро тако неочекивано након само две недеље на функцији, посебно је тужно, рекао албански амбасадор у Берлину Артур Куко: „Он није био само пријатна особа, већ је веома добро разумео Балкан и био је прави пријатељ у правом смислу те речи, онај који понекад каже и непријатне ствари. Недостајац́е нам тај глас.“

(ДW)