Шмит и Ескобар на Балкану: има нека тајна веза?

Аналитичари су мишљења да ће Ескобар, захваљујући свом искуству у БиХ, Црној Гори и Србији, моћи да допринесе договорима који би коначно могли да се реализују и у пракси. Првенствено се то односи на преговоре између Београда и Приштине, али и евентуално покретање приче о неком облику другачијег Дејтонског споразума у БиХ.

Босна и Херцеговина 08.09.2021 | 10:18

Габријел Ескобар је нови амерички изасланик за западни Балкан. Аналитичари с којима је ДW разговарао сматрају да постоји веза између именовања Ескобара и именовања новог високог представника у БиХ Кристијана Шмита.

Каријерни дипломата Габријел Ескобар одлично познаје стање на Балкану, слажу се готово сви. Говори неколико језика, међу којима и српски, а од 1998. је три године био на узастопним функцијама у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори. Последња, са које иде на нову дужност, је функција замјеника америчког амбасадора у Београду.

Стално се прича о снажнијем америчком утицају на Балкану након посљедњих избора у САД. Да ли ће заиста тај „снажнији утицај“ бити оличен у замјени досадашњег изасланика Метју Палмера, видјеће се након Ескобарових првих потеза.

Једна политика, каква год да буде

„Одлазак Палмера значи да нова администрација жели дисконтинуитет у досадашњем односу према региону, тако да доводе човјека који ће непристрасно да спроводи ту политику. Али то ћемо да видимо по првим његовим потезима“, каже директор новосадске организације Центар за регионализам Александар Попов, истичући да нико од њих није соло играч, те да би, каква год она била, једна политика требало да буде видљива.

„Ово до сада је био један гемишт и политичких односа и међународних представника, како ЕУ тако и Америке“, сматра Попов.

Међутим, тешко је рећи шта ће се од свега тога десити и шта ће бити резултат у пракси. Многи ипак вјерују да значајнијег заокрета у политици неће бити. Политика према земљама западног Балкана биће иста као и последњих десет година. Чак можда и слабијег утицаја, с обзиром на ситуацију са Авганистаном која је помјерила амерички фокус интересовања.

„Кључни проблем ће и даље бити однос Београда и Приштине и нека врста медијације у том процесу. Због ситуације са Авганистаном, помјерен је фокус међународне заједнице са западног Балкана, па би било добро спустити се мало на земљу и не очекивати да се свијет врти само око вас“, категорична је Тања Топић, политички аналитичар из Бањалуке, која види везу у именовању Ескобара с именовањем новог високог представника у БиХ Кристијана Шмита.

Осовина Шмит-Ескобар?

„Више очекујем притиске од стране Сједињених Америчких Држава, које посебно БиХ гледају као своје чедо, јер су оне већ и раније предузеле конкретне мјере против неких политичара, у виду санкција (Милорад Додик, прим.аут). Чини ми се да је долазак Шмита већа посвећеност рјешењу случаја званог БиХ, као и да је та посвећеност усаглашена са Америком. Да ли ће то дјеловање донети нека побољшања и помаке на западном Балкану, тешко је предвидјети“, каже Топић.

Дјеловање међународне заједнице, било кроз ЕУ или Америку, изједначило се са чекањем на Годоа, каже Топић, али је већи проблем што домаћи политичари чекају помоћ са стране, без било каквих самосталних рјешења.

Занимљиво је да је Ескобар у једној од мисија био шеф кабинета у Канцеларији високог представника у Бањалуци, али и шеф Канцеларије америчке амбасаде у овом граду. Поједини медији у БиХ последњих дана преносе информацију да је Ескобар „био веома активан око избора Милорада Додика за предсједника Републике Српске 2010“, иако је то мало вјероватно, с обзиром на популарност коју је странка на чијем је челу (СНСД), имала у то вријеме. То међутим не искључује могућност тих активности неколико година раније, када је дошао на власт. У сваком случају та подршка, како су је тада звали, „свјеж дашак вјетра на Балкану“, овога пута би могла изостати, каже Попов.

Остао је само ехо

„Ескобар познаје читав терен и има огромно искуство. Али од Додика, америчког експонента и алтернативе националистичким лидерима, остао је само ехо. Овај Додик који је данас на сцени и који је изложен америчким санкцијама, не може имати ни наклоност америчког изасланика“, каже Попов, уз оцјену да би овај талас дипломатске офанзиве, могао бити јасније омеђен конкретним циљевима, и када је реч о односима Београда и Приштине, али и када је ријеч о односима у БиХ.

Ипак, сви се слажу да ће Америка на Балкану бити присутна као подршка ЕУ, без наметања било каквих рјешења. То је недавно рекао и Ескобаров претходник, Метју Палмер – ЕУ је ту да води преговоре између Београда и Приштине, а крајњи циљ Америке је узајамно признање, али се Америка неће мијешати у одлуке. Оно што буде договорено, мора бити спроведено, рекао је Палмер током посљедње посјете земљама западног Балкана.

„Америка ће играти из другог плана, Европа је овде број један. Америка жели да поново успостави сарадњу с ЕУ и биће им више подршка, него што ће водити главну реч“, рекао је за БХТ Иван Вујачић, бивши амбасадор Србије у САД.

Црна Гора као највећи савезник

Аналитичари су мишљења да ће Ескобар, захваљујући свом искуству у БиХ, Црној Гори и Србији, моћи да допринесе договорима који би коначно могли да се реализују и у пракси. Првенствено се то односи на преговоре између Београда и Приштине, али и евентуално покретање приче о неком облику другачијег Дејтонског споразума у БиХ.

Што се тиче Црне Горе, Палмер је почетком јула, током посјете тој земљи, похвалио приврженост премијера Здравка Кривокапића „заједничким вриједностима“, позивајући Црну Гору да се не поколеба на свом евроатлантском путу. Тада је речено да САД „цијене допринос Црне Горе развоју регионалне стабилности и мира на Западном Балкану“, али да је сада у фокусу борба против корупције и транснационалног организованог криминала – две кључне области за приступање Црне Горе Европској унији.

(ДW)