ТЕ Угљевик највећи загађивач на западном Балкану

Загађење сумпор-диоксидом (СО2) из термоелектрана у Босни и Херцеговини се повећало током 2020. године, упркос инвестицијама у одсумпоравање у термоелектрани „Угљевик“.

Нови извјештај мреже ЦЕЕ Банкwатцх-а и Центар за Истраживање енергетике и чист ваздух (ЦРЕА), у сарадњи са Центром за екологију и енергију и Центром за животну средину, показује да је у 2020. години укупна емисија СО2 из термоелектрана на западном Балкану била је 2,5 пута већа од укупне емисије свих термоелектрана у ЕУ.

Највећи преступник емисија сумпор диоксида у регији је термоелектрана „Угљевик“ чије емисије премашују збир ограничења за све четири државе региона који имају национални планови за смањење емисије, док је „Какањ 7“ емитовао 15 пута више СО2 у односу на дозвољено.

Додатно, термоелектрана „Гацко“ је највећи преступник емисија лебдећих честица, емитујући пет пута више од дозвољеног.

Здравствени модели показују да је, од 2018. до 2020. године, скоро 19.000 смртних случајева повезано са емисијама из термоелектрана на угаљ на западном Балкану.

„Из приложених резултата види се сва бесмисленост око постројења за одсумпоравање у РИТЕ „Угљевик“. Уложено је превише новца и времена да би ово постројење тек повремено и про-форме ради – неко се овдје игра са парама и људским животима, али нико и даље не одговара”, каже Мајда Ибраковић из Центра за животну средину.

Денис Жишко из Центра за екологију и енергију истиче да је крајње вријеме да се политичари у БиХ уозбиље, престану трошити вријеме и новац на бајке о замјенским блоковима и почну испуњавати преузете међународне обавезе.

„Приоритет би им требао бити заштита здравља грађана БиХ, а не политички популизам и тендери”, сматра Жишко.

Земље западног Балкана од 2018. имају обавезу смањити емисије из термоелектрана у складу са ЕУ Директивом о великим ложиштима. Међутим, у 2020. години су термоелектране у БИХ обухваћене Националним планом за смањење емисије емитовале чак десет пута више сумпор-диоксида него што је дозвољено – 220.411 тона, док су дозвољене емисије биле 22.195 тона.

„За електране које се не могу одмах затворити, владе морају ограничити број радни сати док се не испуне стандарди емисија, како би се спасили животи. Паралелно с тим, хитно се мора појачати улагања у мјере енергетске ефикасности и одрживе облике обновљиве изворе енергије, а заједно са свим релевантним актерима, посебно погођеним заједницама, потребно је израдити планове за праведну транзицију за радника и заједница“, казао је Давор Пехчевски из мреже ЦЕЕ Банкwатцх.

У Извјештају су дате и препоруке институцијама земаља у регији.

Ове године је Секретаријат Енергетске заједнице покренуо поступак против БИХ, Црне Горе, Косова, Србије и Сјеверне Македоније због кршења ЕУ Директиве о великим ложиштима.

“Владе западног Балкана не могу сањати о чланству у ЕУ и извозити електричну енергију у ЕУ занемарујући правила о контроли загађења. Владе западног Балкана које то још нису учиниле, попут у БИХ, морају одредити датум хитног укидања угља”, додала је Иоана Циута из мреже ЦЕЕ Банкwатцх.

Подсјећамо, портал ЦАПИТАЛ је наводе из извјештаја објавио и прошле године у текстовима „ТЕ „Гацко“ друга у регији по загађењу ваздуха ситним честицама“ и „ТЕ „Угљевик“ загађује више него све њемачке термоелектране заједно“.

(Цапитал)