Шта пише њемачки ДW о Босни и Херцеговини

Протекле недјеље је у франачком туристичком градићу Неустадт ан дер Еисцх, у срцу изборног округа Кристијана Шмита, одржан симпозијум под називом Евроатланске перспективе БиХ, који је организовао Њемачко атланско друштво (Деутсцхе Атлантисцхе Геселлсцхафт), којим предсједава овај сада високи представник у БиХ.

Босна и Херцеговина 07.09.2021 | 21:07

Скупу се, након уводног Шмитовог говора, путем видео-конференције обратио предсједник Предсједништва БиХ Жељко Комшић који је истакао да је евроатланска перспектива кљуцни спољнополитички приоритет БиХ али да политичке блокаде онемогућавају несметан евроатлански пут БиХ.

Стога је он затражио одлучан и недвосмислен дипломатски одговор на блокаде, наглашавајући да свако толерисање политичких снага у БиХ које предано раде на дестабилизацији државе представљају опасност не само за регију већ и читаву Европу.

„У Предсједништву имате партнера који ће предано радити на испуњавању међународно преузетих обавеза државе БиХ, упркос томе што један од чланова Предсједништва БиХ те обавезе сматра најблаже речено факултативним", нагласио је Комшић и изразио увјерење да ОХР може бити фактор који ће помоћи БиХ уколико Шмитов ангажман "буде прожет досљедном примјеном позитивног насљеђа ОХР-а, које се прије свега огледа у сету закона који су омогућили минимум демократије у БиХ".

Потом је микрофон узео предсједник Бундестага, претходно министар финансија Wолфганг Сцхäубле.

„Од августа ви се бавите најкопликованијим политичким системом на свијету", рекао је он обраћајући се Шмиту.

"Ступили сте на функцију високог представника у вријеме растућих напетости, у фази коју познаваоци одавно описују као изузетно опасну јер је карактеришу тенденције отцјепљења које се не односе само на необичну ентитетску конструкцију БиХ већ и на цијели Балкан, а то значи и на европски континент. Зато је функција високог представника од Дејтонског споразума и даље неопходна", рекао је овај истакнути њемачки политичар (ЦДУ), који је у низ мандата, посебно у вријеме Хелмута Кохла, био на разним министарским функцијама.

Муслиманско острво са конфликтним потенцијалом

Сцхäубле сматра да је, за разлику од драматичне пропасти политике Запада у Афганистану, у БиХ интервенцијом Запада и Дејтоном  понешто и остварено. Одржао се макар и крхак мир мада су проблеми огромни. Размишљање у категоријама етничке припадност код Бошњака, Срба и  Хрвата све више доминира, центрифугалне силе дјелују под утицајем сусједних земаља и пријете да растргну фрагилну државну творевину.

„У том случају би остало муслиманско острво са знатним конфликтним потенцијалом и као стални извор немира – тим прије што је ту и самопрокламована заштитница Турска.

" Јасно је, подвлачи даље Сцхäубле, да је ЕУ направила велике грешке геостратешке природе. Зато је сада на потезу Европа, јер скретати поглед више не може. "Недостајало је политичке воље да се ријеше политичке блокаде у БиХ. Кратковидна политика ЕУ није олакшала рад ни високог представника. Сада би ЕУ те грешке морала, колико је то могуће, кориговати. Ми морамо бити бољи чувари на Балкану и боље дорасти својим задацима и одговорношћу и то у интересу сопствене стабилности и благостања", рекао је Сцхäубле подвукавши како „политичка стабилност на периферији Европе захтијева дуг и истрајан ангажман".

А на ту стабилност све више утиче Русија а у региону је итекако присутна и Турска. За Шмита је замисливо да Турска и Русија у БиХ постану дио рјешења.

"Њихово присуство не мора неизоставно бити проблем", подвукао је нови шеф ОХР-а а у томе га је подржао и Сцхäублеа. Шмит је поменуо и како га је Ердоган, током свог боравка у Сарајеву (27.8.21.), позвао да наредне седмице посјети Анкару.

Коме припада БиХ? И у којем омјеру?

26 година након почетка рада ОХР-а БиХ је и даље етнички подијељена, констатовала је њемачка историчарка и професорица са Универзитета у Минхену Марие-Јанине Цалиц и дала своје виђење конфликта. У основи се, дијагностификовала Цалиц, ради о "проблемима националног идентитета и политичке легитимности".

Дејтон их, природно, није могао ријешити. Та питања објашњавају зашто конфронтација са прошлошћу напредује тако споро и зашто није могуће помирење.

"Срби одбијају да догађаје у Сребреници назову геноцидом. Зашто? Јер је Сребреница метафора за високо политичка питања и јер отвара питања ко је одговоран за рат и масовне злочине, како схватамо своју српску нацију и како дефинисемо нашу прошлост?" Конфликт се, по њеним ријечима, води око старог спора: Коме припада БиХ ? И у којем омјеру? Бошњаци траже више централизма а један дио и укидање ентитета, босанско-српски политичари траже своју државу а националистички Хрвати трећи ентитет".

,Националистички орјентирани Бошњаци су", наставља Марие-Јанине Цалиц, "од Сребренице направили „забрану трауму". Сребреница таквима до данас служи  као аргуменат да „категорички искључе подјелу власти и помирење са Србима".

Но, ова питања се, по њеном мишљењу, не могу разјаснити одозго. "Она су историјски расла и емоцинално су набијена", каже њемачка историчарка.

„Када би међународна заједница изненада напустила БиХ, држава би брже колабирала него што то многи могу и да замисле."

Њемачки представник „рођени експерт" за питања конфронтације са прошлошћу

Марие Јанин Цалиц је током дискусије о недовољној конфронтацији са прошлошћу и значају међународног права  подвукла да је улога Хашког суда и поред свих критика, била од непроцјењиве вриједности  али да је овај суд осудио „велике рибе" међу којима Караџића, Младића, генерале ЈНА али не и хиљаде "малих риба"који су били укључени у злочине. Они и даље, како је рекла, шетају слободно или се налазе на значајним функцијама иако без њих не би било могуће извршити злочине у тој димензији.

"Пресуде Међународног суда су биле важне не толико да би се казнили починиоци већ да би се признале жртве али и да би се злочини индивидализовали како се не би могло рећи: сви Срби су били злочинци. Исто тако, нису ни сви Хрвати уништавали споменике културе, нити проводили етничко чишћење.

Шмит је указао како је управо њемачки представник „рођени експерт" за ова питања и да и у Њемачкој, независно од Нирнбершких процеса, правосуђе 50 и 60-тих година све до великих суђења за Аушвиц, није баш било од помоћи у утврђивању истине.

"Када је у питању тема ратних злочина ми смо тај процес на извјестан начин окончали. Наравно имали смо америчку помоћ, реедукацију и процесе денацификације. Али, питање је како постићи да прошлост у БиХ не одређује будућност?", рекао је Шмит.

Како одгојити младе генерације да прекину наративе своје етничке групе

Друго одлучујуће питање за овог њемачког политичара  је „како одгојити младе генерације у БиХ да не размишљају у  историјским наративима своје етничке групе" и да својим родитељима почну постављати неугодна питања, напримјер „шта су радили током рата, које смо ми својима поставили?". То је за њега нешто, на што за сада нема одговор. Стога је он "чешке колеге замолио да му пошаљу у ОХР некога ко се бавио (чешко-њемачким) помирењем". Сцхмидт међутим оклијева употријебити ријеч помирење када је у питању БиХ, јер се ту, како каже, поставља питање гдје и од које тачке са помирењем започети.

То су по ријечима Марие-Јанине Цалиц најтежа питања, а једно од њих је Сцхмидту у насљеђе оставио његов претходник Инзко доношењем Закона о забрани негирања геноцида, за који се њемачка историчарка пита како ће га Сцхмидт уопште спровести.

„Ако погледамо на Афганистан, онда таква питања не можемо рјешавати извана и то је повезано са „натион буилдинг" , рекла је Марие-Јанине Цалиц. Али шта реално можемо урадити у БиХ, који би био међуциљ", запитала је она високог представника Шмита

"За мене то може бити само пут ка европским стандардима, које дефинише Европа а који не изискују непосредан одговор на питања која се постављају између етничких група већ се рјешавају у дијалогу са Европом. Ту су посљедње године биле, прије би се могло рећи, изгубљене. Разлог томе је што ЕУ политички није била начисто с тим шта жели. Све је то лијепо и красно са ових 14 препорука ЕУ али на инструментима и полугама за њихово остваривање у БиХ се још мора радити. Ту ја могу одрадити дио репрезентативног посла за ЕУ али саме одлуке, проистекле из дијалога са ЕУ, морају доћи из земље", рекао је Шмит.

Више Бонских овлаштења или и даље "оwнерсхип"

Хоће ли бити промјене политике са Шмитом као високим представником, више прововођење Бонских овлаштења или ће се пак остати на досадашњој политици „оwнерсхипа", упитала је Марие-Јанине Цалиц ?

По Шмитовом мишљењу "Оwенерсхип" би се морао поново дефинисати.

„Оwнерсхип" би требао значити да људи у земљи сносе више одговорности а не да, како то неки схватају, "појединци себи пуне џепове парама". "Морамо јачати мјере повјерења по питању прихватања државе и ентитета, у супротном би то могло водити у правцу примјене Бонских овласти - наравно у сарадњи са САД и колико је могуће са ЕУ", рекао је Шмит.

Комшић, Човић и проблем Изборног закона

Наслиједио је, каже, и проблем Изборног закона. Из БиХ посебно одлазе Хрвати, а многи од њих имају хрватски пасош, што је пасош ЕУ. То, додаје, јача забринутост њихових политичких представника, с обзиром да њихово учешће у компликованој политичкој структури БиХ није довољно осигурано. А онда се Сцхмидт осврнуо на Комшића.

„Говорник на симпозију г. Комшић је представник хрватског народа у Предсједништву мада је изабран гласовима Бошњака а не толико Хрвата. То показује колико је све компликовано. Истински представник Хрвата Човић је изгубио против Комшића. Сада је питање како организовати Изборни закон а да се земља не подијели на 3 ентитета.

Ако до тога дође би, и то је оно што ме забрињава, територијални интегритет БиХ могао бити доведен у питање. Ја међутим морам очувати територијални интегритет БиХ са средствима која су ми на располагању. Тај задатак ми је дала међународна заједница. Хрватима зато морамо дати могућност да се осјећају довољно заступљени и да не иду у бојкот избора. Тако да ће пуно тога зависити од Изборног закона", закључио је Шмит на крају симпозијума о Евроатланским перспективама БиХ, одржаним на југу Њемачке.

(ДW)