У Српској прво враћање дуга, па све остало

Спољни дуг Босне и Херцеговине за три мјесеца повећан је за чак 500 милиона КМ и на крају јуна износио је 9,3 милијарде КМ. На крају првог квартала тај дуг је износио 8,8 милијарди, а повећању задужености допринијело је ново задужење Републике Српске.

Република Српска 04.09.2021 | 08:53

Према подацима Министарства финансија и трезора БиХ, спољни дуг Републике Српске у другом кварталу повећан је за 560 милиона КМ у односу на први квартал и на крају јуна је износио 4,07 милијарди КМ.

С друге стране, дуг ФБиХ је у другом кварталу смањен за 55 милиона КМ и износио је 5,13 милијарди КМ.

Виша цијена

Дистрикт Брчко и институције БиХ остали су на приближно истом нивоу задужености.

Економиста Зоран Павловић каже да Република Српска не може доћи до банкрота, али да је упитно идуће задужење.

- Они који дају новац, праве процјену задужености клијента. Тако да ће уствари, осим међународних кредита који су везани за Свјетску банку, све друго бити скупље. Могуће су и даље одбијенице када је у питању задужење, јер је процјена да Република Српска није у могућности да враћа толики дуг - каже Павловић.

Такођер, могуће је да ће, сматра он, банке тражити вишу цијену да би компензирале ризик у који улазе.

- Ситуација је таква да је БиХ, када говоримо о међународном задужењу, направила механизам да се прво морају исплатити међународни дугови из прихода по основу индиректних пореза, па што остане распоређује се на ентитете, Дистрикт Брчко и ниже нивое - истиче Павловић.

Домаће тржиште

Задуживање на домаћем тржишту има ограничења која дефинишу агенције за банкарство, а Павловић сматра да би РС могла бити у ситуацији да се не може задужити на домаћем тржишту.

- Када говоримо о међународном задужењу, треба се вратити на Бечку и Лондонску берзу и цијену по којој се РС задужила, што је директно довело до повећања дуга од пола милијарде. Такође, онај ко је дао новац за обвезнице у Бечу, он је добио гаранцију да ће имати право да у случају неисплаћивања узме било шта што је власништво у РС више од 51 посто - појашњава Павловић.

Јесу ли упитне плаТе и пензије

Економиста Павловић на јасном је примјеру објаснио да ли ће бити упитне плаТе и пензије у Републици Српској.

- Нека супружници имају кредит за стан и, рецимо, једна плата иде за отплату кредита, а друга за рачуне и остало. Нека један супружник остане без посла, друга плата прво мора покрити кредит, па, ако шта остане, иде за остале потребе. Тако је и у Републици Српској, прво новац за отплату дуга, па онда све остало - каже Павловић.

(Аваз)