Дуг је зао друг!

Спољни дуг БиХ за три мјесеца повећан је за чак 500 милиона КМ и на крају јуна износио је 9,3 милијарде КМ, а повећању задужености допринијело је ново задужење Републике Српске. У дугу се тражи рјешење за све неефикасности економске политике, кажу економисти.

Босна и Херцеговина 31.08.2021 | 20:02

Власти, ако ишта знају да раде, то је да нас све више задужују. 

Према подацима Министарства финансија и трезора БиХ, спољни дуг Републике Српске у другом кварталу ове године повећан је за 560 милиона КМ у односу на први квартал и на крају јуна је износио четири милијарде 71 милион 950 хиљада марака, а дуг ФБиХ је у другом кварталу смањен за 55 милиона КМ и износио је 5 милијарди 131 милион 340 хиљада марака.

Брчко дистрикт и институције БиХ су остали на приближно истом нивоу задужености.

- Задужење у прошлој И овој години је само делимично резултат ванредних околности изазваних пандемијом вирусом корона. Задужење је код нас, уствари континуирана активност, сматра економсита Миленко Станић.

“У дугу се тражи рјешење за све неефикасности економске политике”, истиче Станић.

Дуг расте из године у годину.

До кредита није тешко доћи, али велики проблем представља то што су ти кредити скупи и што се таква финасијска средства нерационално троше.

“Сматра се у економији да није добро ангажовати кредитна средства када каматна стопа дуга прелази стопе привредног раста. Ми смо имали почетком године то велико задужење Републике Српске на Лондонској берзи гдје је укупна каматна стопа прешла пет посто. Република Српска у задњих 20 година није ни проближно имала те стопе раста. Биле су испод три посто”, каже Станић.

А резултат свега су проблеми при отплати дуга.

“Он се може обезбиједити само умањењем стопа  привредног раста и падом животног стандарда сатновништва. Пад привредне активности настаје као резултат ограничених средства за инвестиције. На другој страни повећано задужење морају да плате грађани путем већих пореза. То умањује њихов животни стандард и ствара услове за све тежи живот на овим просторима”, каже Станић.

Према његовим ријечима, излаз из овакве ситуације грађани траже на различите начине. Једни одлазе у иностранство, други који имају значајна финансијска средства не желе због несигурности да инвестирају, а трећи излаз траже у сивој економји и избјегавају плаћање пореза и дажбина.

"Јасно је да ниједан начин не води развоју и напретку земље", закључује Станић.

(БН)