Ђајић расписао тендер само да би Џомбић добио посао

Универзитетско клинички центар Републике Српске (УКЦРС) је 17. јуна ове године склопио уговор за Економским институтом д.о.о. Бањалука, који је на тендеру изабран за консултантску кућу „за вршење услуга успостављања Система финансијског управљања и контроле за потребе Универзитетског клиничког центра Републике Српске“.

Република Српска 30.08.2021 | 13:07

Вриједност склопљеног уговора је 148.000 конвертибилних марака, а рок за извршење послова наведених у тендеру је „до испуњења обавеза из предметног уговора“.

Као и у већини јавних набавки које су унапријед договорене, и у овом случају на тендеру је био само један понуђач, а као разлог због којег је изабран управо Економски институт Бањалука наведена је - „најнижа цијена“.

Власник Економског института д.о.о. Бањалука је бивши премијер Републике Српске Александар Џомбић, који је земљак и близак пријатељ генералног директора УКЦ РС Владе Ђајића.

Економски стручњаци које је Журнал консултовао навели су да није било никаквог разлога да УКЦ РС ангажује консултантску кућу за „вршење услуга успостављања Система финансијског управљања и контроле“, јер у финансијској служби УКЦ РС постоје људи који су лиценцирани за обављање такве врсте послова.

Исти извори навели су да је тендер расписан искључиво како би Џомбићев Економски институт добио посао и то због пријатељских односа бившег премијера РС и директора УКЦ-а.

У вези са овом јавном набавком Журнал је упутио питања УКЦ РС, из којег су одговорили да су они поступили у складу са Законом о систему интерних финансијских контрола у јавном сектору, који представља примарни пропис који уређује подручје финансијског управљања и контроле (и интерне ревизије) у Републици Српској, као елемената система интерних финансијских контрола у јавном сектору Републике Српске.

Још су навели да финансијско управљање и контрола није дио финансијске службе УКЦ РС, већ је саставни дио система интерних контрола центра.

Из УКЦ-а тврде да ова јавна здравствена установа тренутно нема едукованог кадра (мада наши извори наводе другачије), који би могао да „настави даље успостављање финансијског управљања и контроле, а све у циљу остваривања пословних активности на исправан, економичан, ефикасан, ефективан и јаван начин“.

„Ту се првенствено мисли на најважнију фазу успостављања финансијског управљања и контроле, која ће трајати наредних минимум дванаест мјесеци, а то је: попис пословних процеса, креирање књиге пословних процеса, креирање регистра ризика, итд. Описана фаза успостављања финансијског управљања и контроле је изузетно комликована, те захтјева консултацију најеминантијих стручњака из домена Интерних котрола, јер је УКЦ РС непрофитна организација која има укупно 43 организационе јединице (од чега медицинских 35, а немедицинских 8)“, навели су у одговору из УКЦ РС.

Иако Ђајић сматра Џомбића еминентним финансијским стручњаком, чињеница је да се за Џомбића веже низ никада процесуираних афера из времана када је био био на челу Министарства финансија Републике Српске (2006.-2010.), а потом премијер РС (децембар 2010. – март 2013.).

У вријеме док је Џомбић управљао буџетом РС, а потом био и предсједник Владе, десиле су се неке од највећих афера у овом ентитету - Изградња нове зграде Владе РС, приватизација Робне куће „Боска“ и „Медицинске електронике“, пропаст „Бирча“… Све те афере су грађане Републике Српске коштале милионе марака, а Џомбић је у њима, на овај или онај начин, имао удјела. 

Џомбић се данас бави пословима ревизије и консалтинга, а клијенте обезбјеђује захваљујући утицају који је остварио у вријеме обављања функција. Још док је био предсједник Владе РС, Џомбић је себи правио одступницу и подржао оснивање аустријске ревизорске куће „ЦОНФИДА“ у Бањалуци. Џомбић је постао партнер и директор двије фирме и то „ЦОНФИДА ЦОНСУЛТИНГ“ д.о.о. Бањалука и „ЦОНФИДА РЕВИЗИЈА“ д.о.о. Бања Лука.

Необична је коинциденција да су ове ревизорске куће своје највјерније клијенте пронашле у фирмама којима је својевремено ИРБ РС одобравала кредите.

Џомбићева „ЦОНФИДА“ пословала је са фирмама најпознатијих тајкуна, миљеника СНСД-ове власти: „Интеграл“ Лакташи и остале фирме Слободана Станковића, „Калдера“ Лакташи, чији је власник био Миленко Чичић (20169. године већински власник постала компанија „Проинтер“), потом фирме Љубе Ћубића „Нискоградња“, Дрвна индустрија „Врбас“, ДИ „Подграци“ и „Ротас“, каон и фирме Николе Вукелића -  „Приједорчанка“, „Агроимпекс“… Осим тога, фирме, којима је Џомбић својевремено одобравао кредите из ИРБ-а, касније су биле његови клијенти?!!

Правни сљедбеник „ЦОНФИДЕ“ је Грант Тхорнтон д.о.о. Бањалука, чији је власник такођер Александар Џомбић. Грант Тхорнтон д.о.о. Бањалука и Економски институт д.о.о. Бањалука чине Грант Тхорнтон Босна и Херцеговина. Званично од 1. новем­бра 2016. године Економски институт је члан Грант Тхорнтон Интернатионал Лтд (ГТИЛ) Лондон. Занимљиво је да је ова консултантска кућа у прошлој години имала само четири запослена радника.

Џомбић је постао власник Економског института почетком 2014. године, а наводно је ту установу купио од Слободана Станковића, тајкуна и власника “Интеграл инжењеринга”. Упућени тврде да је Станковић предао Џомбићу Економски институт, како би му се одужио за бројне услуге, које му је Џомбић учинио док је био премијер.

(Журнал.инфо)