"Проблематично" високе температуре забиљежене у Европи

Прошла година била је најтоплија у Европи од када се води евиденција и бројке су значајно веће од претходног рекорда, кажу научници.

Свијет 26.08.2021 | 22:07

Температуре на континенту биле су за 1,9 степени Целзијуса више од просјечних температура за период између 1981. и 2010. године.

И на Арктику температуре се повећавају великом брзином, показују подаци из извјештаја Стање климе за 2020. годину који је објавило Америчко метеоролошко друштво.

Температура изнад површине била је највиша од 1900. године када су почели да се прикупљају подаци.

Претходна година била је најтоплија у историји Европе и међу три најтоплије глобално, потврдили су извјештаји научника.

Разлика између те године и неких претходних је прилично већа него што се мислило, показали су ови подаци.

Осим што је надмашила дугогодишњи просјек за 1,9 степени, 2020. година у Европи била је за 0,5 степени Целзијуса топлија од претходног рекорда.

"Оволика разлика у односу на претходни период, која је поприлично велика, разлог је за бригу", каже доктор Роберт Дан, виши научник за климатске прилике Метеоролошког завода Велике Британије.

"Ово не треба да нам промакне, не само због температура које су све веће, већ због екстремних појава попут топлотних таласа које смо имали ове и прошле године. Широм свијета видимо посљедице тога", истиче он.

И други истраживачи се слажу да су рекордне врућине у Европи проблематичне.

"Разлика између овог и претходнох рекорда требало би све да нас забрине", каже професорка Габи Хегерл, која предаје климатске системе на Универзитету у Единбургу и није радила на овој студији.

Европски температурни подаци су прецизни и могу се наћи информације са почетка или прије индустријске ере кроз документе и забиљешке сарадника, сматра она.

"Из тих података се може закључити колико је ова врућина неуобичајена", додаје.

Топлота је довела до великих температурних разлика у односу на дугогодишње просјеке у Европи, а у Естонији, Финској и Летонији те разлике достигле су 2,4 степена Целзијуса.

Од 2014. године, забиљежено је пет најтоплијих година у Европи.

Још један дио планете на којем се загријавање убрзано повећава је Арктик.

Температуре изнад површине достигле су забрињавајући ново - за 2,1 степен Целзијуса више су од просјека између 1981. и 2010. године, забиљеживши рекорд у 121 години дугој историји мјерења.

Такође, седам година узастопно температуре за више од једног степена Целзијуса надмашују просјек.

"Видимо да се и Арктик загријава муњевито - ово је највећа забиљежена температура површине Арктика од 1899. године када су мјерења почела", каже Дан.

То се, наравно, одражава на климу у оближњим дијеловима свијета у шта спадају и дијелови Европе, али се утицај ове појаве могу осетити широм свијета, објашњава овај научник.

Није било много кише у 2020. години и стручњаци сматрају да је то механизам којим се планета брани од константног загријавања.

Укупна атмосферска испаравања била су значајно виша од просјека, а растућа влажност учинила је да људима буде још топлије.

Када се сви параметри узму у обзир, они указују да је ово постало "наша нова нормалност", како кажу неки стручњаци.

"Послије извјештаја Међувладиног панела за климатске промјене Уједињених нација, и овај извјештај шаље врло јасну поруку", тврди докторка Кејт Вилет из Метеоролошког завода Велике Британије.

Клима се промијенила и вјероватно ће наставити да се мијења уколико се не смањи емисија гасова стаклене баште, који су основни узрочник климатских промјена, сматра она.

"Већ можемо видјети како се наше друштво и наша природна средина мијењају", закључује научница.

(ББЦ)