Упркос уплати 305 милиона евра, власт жели још новца

Финансијска потреба власти Босне и Херцеговине смањена је након уплате Међународног монетарног фонда (ММФ) у вриједности од 305 милиона евра, али они и даље желе нови аранжман, каже у интервјуу за Независне новине Андреw Јеwелл, стални представник ММФ-а у БиХ.

Босна и Херцеговина 25.08.2021 | 16:34

- Не мислим да ова алокација на било који начин утиче на то како ћемо се ми понашати у новим преговорима, ако и кад се десе. Ми ћемо процијенити економску ситуацију и причати с властима које реформе мислимо да су најважније, рекао је Јеwелл.

Он је објаснио да СДР алокација представља алокацију која се дешава у изузетним околностима и није нешто што ММФ уобичајено ради.
Додаје да се посљедња глобална алокација десила 2009. године.

- СДР су специјална права вучења. То је међународна резервна валута креирана од стране ММФ-а као допуна на девизне резерве земаља чланица. СДР алокација не представља кредит. Међутим, кориштење СДР алокације није у потпуности бесплатно. Ако БиХ замијени своје СДР-ове за еуро или неку другу валуту, мораће платити тзв. СДР камату на конвертирани износ. Тренутно та СДР камата износи 0,05 одсто, рекао је Јеwелл.

На питање да ли ће домаћи политичари након добијених средстава бити више или мање заинтересовани за нови аранжман са ММФ, с обзиром да би то условило и спровођење реформи, Џуел је рекао да такво интересовање постоји.

- Други начин да поставите исто питање је да ли постоји апетит за спровођење реформи или не, и каква је потреба за финансирањем. У свјетлу ове алокације, може се рећи да је финансијска потреба смањена, јер ће БиХ добити еквивалент од око 305 милиона еура, колико износи СДР алокација. Међутим, када причамо с властима, они кажу да су заинтересовани за нови програм. Они нам кажу да бенефити постоје и мимо финансијских средстава, јер аранжман доноси више дисциплине и координације, други донатори се интересују да ли ће бити аранжмана, а и агенције за рејтинг желе да виде блиску сарадњу власти и ММФ-а, поручио је Јеwелл.

Говорећи о условима под којима би се реализовао нови аранжман и наставили преговори са ММФ, Јеwелл је поручио да ће о томе више ријечи бити када буде познато хоће ли се програм уопште десити.

- Као што знате, преговори су суспендовани у децембру прошле године, јер се нисмо успјели договорити с властима о критичним реформама. Нејасно је у овом тренутку како ће се то догодити нити можемо предвидјети каква ће бити ситуација, јер постоји много неизвјесности у вези с цовидом. Број нових случајева расте и ко зна гдје ћемо бити за неколико мјесеци”, рекао је Јеwелл.

У разговору за “Независне” стални представник ММФ-а у БиХ дотакао се и раста бх. економије.

- Ми смо очекивали пораст око три одсто. На јесен планирамо посјету и тада ћемо се мало поближе позабавити ситуацијом. Извјесно је да ћемо морати кориговати наше пројекције. Али засад предвиђамо пораст од три одсто у поређењу с падом од 4,3 одсто према подацима Завода за статистику. Они су послије објавили статистику која је показала да је пад ближи цифри од три одсто. Наравно, због цовид ситуације постоји ризик да се стање може погоршати, посебно што ће током хладнијег периода људи више боравити у затвореном. Што се тиче фискалне ситуације, власти су годинама имале суфиците који су прерасли у дефиците током цовид кризе, што је потпуно примјерено све док се бавимо сузбијањем посљедица короне. Али када превазиђемо цовид кризу, очекујемо да ће се власти вратити фискалном суфициту, сматра Јеwелл.

Коментаришући начин на који је привремено превазиђена криза унутар Централне банке, Јеwелл истиче да је ММФ задовољан чињеницом да Централна банка нормално функционише, те апелује на Предсједништво да у што краћем року донесе одлуку о именовању чланова Управног одбора.

(Индикатор.ба)