Уређењем система предуприједити нежељене догађаје

„Колика је безбиједност запослених у здравству, колико се често дешавају мањи инциденти, колико је квалитетна комуникација на релацији здравствени радник- пацијент и обрнуто? Да ли неко ради и подузима мјере на повећању те безбиједности, да ли неко ради и подузима мјере на побољшању начина комуникације здравственог особља са пацијентима и члановима њихових породица, али и са пацијентима? Да ли су пацијенти упознати са њиховим правима, пожељним начинима комуникације са здравственим радницима, али и са обавезама пацијената“, каже Станић.

Република Српска 17.08.2021 | 17:29

Слободан Станић, предсједник Одбора за здравство СДС, каже да је најважније да приликом немилог догађаја у Дому здравља Прњавор нису повријеђени пацијенти и особље установе.

„Материјална штета ће се на неки начин надокнадити, али из овог као и ранијих сличних догађаја треба извући низ поука и подузимањем системских мјера предуприједити сличне инциденте у мјери колико је то максимално могуће“, рекао је Станић.

Он каже да овакви случајеви отварају низ етичких, правних, безбједоносних и других питања и недоумица.

„Колика је безбиједност запослених у здравству, колико се често дешавају мањи инциденти, колико је квалитетна комуникација на релацији здравствени радник- пацијент и обрнуто? Да ли неко ради и подузима мјере на повећању те безбиједности, да ли неко ради и подузима мјере на побољшању начина комуникације здравственог особља са пацијентима и члановима њихових породица, али и са пацијентима? Да ли су пацијенти упознати са њиховим правима, пожељним начинима комуникације са здравственим радницима, али и са обавезама пацијената“, каже Станић.

Он је поставио питање да ли су сви здравствени радници упознати са свим својим правима, обавезама, али и пожељним начинима комуникације са пацијентима и члановима њихових породица. 

„Колико је квалитетна психолошка процјена и предвиђање ризичних понашања појединих пацијената, чланова њихових породица или евентуално њихове пратње? Колики је утицај нетранспарентних листа чекања, или ‘завршавање преко реда’ од стране појединих здравствених радника? Колики је утицај свеприсутне корупције унутар система на понашање како пацијената, тако и здравственог особља“, упитао је Станић.

Он истиче да одговор на сва ова питања требају дати законска рјешења.

„Она требају ићи од стране Министарства здравља и социјалне заштите према Влади Републике Српске, потом у Народну Скупштину па се дорадити кроз транспарентну јавну расправу уз сарадњу са удружењима обољелих, синдикатима у здравству, коморама... !  Тако би добили законска рјешења која би уредила докторску дјелатност, сестринску дјелатност, права и обавезе  како пацијената , тако и здравствених професионалаца“, наводи Станић.

Оваквим рјешењима, додаје Станић, уредили би се и пожељни начини њихове међусобне комуникације.

Он каже да је потребно и преиспитати и садашњи ниво обезбјеђења свих здравствених установа кроз испуњавање највиших стандарда безбједности, за пацијенте и  здравствено особље. 

„Уколико се садашња рјешења на пољу безбједности покажу инсуфициентним, потребно је ићи на иновативна рјешења у тој области. На овај начин би заштитили права и разјаснили обавезе највећег броја пацијената , али и највећег броја здравствених радника који коректно и са љубављу раде свој посао на бризи о здрављу пацијената“, истиче Станић.

(БН)