Европа у пламену: Четири зашто и четири зато

Шумски пожари који дивљају овог љета - без обзира да ли су изазвани природно или људском руком - појачани су сушама и екстремним вруц́инама.

Свијет 08.08.2021 | 10:51

Људи су посљедњих деценија научили да спашавају животе, али не и шуме.

1. Зашто су земље Медитерана тако подложне пожару?
Љетњи пожари су природни и често неопходни дио животног циклуса медитеранских шума – подстичу и обнову и биодиверзитет.

Људи у тим регионима су научили да се боље носе са уобичајеним годишњим пожарима, тако да је – од 1980. регистрован пад броја и интензитета пожара.

Али посљедњих година пожари су често ескалирали – далеко изнад њихове нормалне величине и интензитета.

Разорни пожари 2017. и 2018. однијели су стотине живота на подручју од Турске до Шпањолске, а јаких пожара је било и у земљама у централној и сјеверној Европи, укључујуц́и Шведску.

Такви незапамц́ени пожари неизбјежно су повезани са екстремним сушама и топлотним таласима.

2. Шта изазива пожаре?

За пожаре су подједнако криви природни узроци, попут муња, као и људи који их подмећу. Али екстремна вруц́ина повец́ала је њихов интензитет и прави је кривац за катастрофлно уништавање по наведеним регијама.

Јули 2021. био је други најтоплији икада забиљежен у Европи и трец́и најтоплији на свијету. У Грчкој је достигнута температура од 47,1 степени Целзијуса. Европски рекорд је забиљежен такође у тој земљи – 1977. године са 48 степени. Подсјетимо и на ово: 1987. је само у Грчкој у пожарима погинуло више од 1.500 људи.

На срећу, ове године нема ни приближно толико људских жртава – али је до 5. аугуста у Европи изгорјело бар 55% више површина него што је то био просјек у претходних 12 година.

За то је кривац застарјело управљање шумама, а понекад чак и прекомјерна заштита шума.

Ево на примјер: 1. августа планула градска борова шума у италијанском граду Пескари – 800 људи је морало да се евакуира. Али пошто је то подручје заштиц́ени резерват природе, не подлијеже управљању шумама, које укључује редовно чишц́ење подраста или подвргавање контролисаним пожарима.

“У вец́ини медитеранских регија, тренутна политика управљања шумским пожарима превише је фокусирана на сузбијање пожара а не на прилагођаваје текуц́им глобалним промјенама”, написали су аутори студије (2021.) “Разумевање промјена пожара у јужној Европи”.

3. Дакле, какве везе има клима с пожарима?

Глобално загријвање повец́ава учесталост и озбиљност временских услова који подстичу пожаре – то доказују невиђени пожари широм Аустралије и Калифорније посљедњих година. Климатске промјене повец́авају ризик од шумских пожара у цијелој Европи – укључујуц́и централне и сјеверне регије који обично нису склони пожарима.

Према Европској агенцији за (прирордну) околину (ЕЕА) подручје у регији медитерана које страда у пожарима у посљедњих 40 година се незнатно смањило, и то углавном захваљући напорима за контролу пожара.

Према ЕЕА тренутне рекордне суше и топлотни таласи широм медитеранске регије подсјећају на догађаје из 2018. године када је више земаља претрпило катастрофалне пожаре. У Грчкој је те године више од 100 људи страдало у пожарима на Атики – најсмртоноснијем пожару у овом вијеку након пожара “црне суботе” 2009. у Аустралији.

Емисија ЦО2 се не смањује довољно брзо да ограничи ово загријавање, упркос познатим климатским споразумима.

„Од 1990. глобална емисија ЦО2 порасла је за 60 одсто”, рекао је за ДW Мођиб Латиф, научник у Хелмхолцовом центру, додајућ́и да ц́е након успоравања 2020. повезаног с пандемијом емисија ЦО2 поново порасти 2021.

4. Какве су посљедице по климу?

Глобално гледано, пожари су одговорни за значајне емисије гасова са ефектом стаклене баште и за 5 до 8 одсто од 3,3 милиона смрти људи узрокованих лошом квалитетом ваздуха, извештава Царбон Бриеф, група која се бави климом.

Јесте да емисија ЦО2 услијед пожара посљедњих деценија – опада – такођер због побољшане заштите од пожара. Међутим, остаје проблем интензитета пожара, који има далекосежнији ефекат на суму угљеника у атмосфери – јер шуме изгоре тако темељно да више не расту.

Емисија ЦО2 од екстремних пожара широм југозападне Европе 2017. – од Пиринејског полуострва, преко јужне Француске и Италије – била је највећа од бар 2003. Ради успоредбе: изузетно велики пожари 2003. довели су до емисије исте количине штетних гасова као и читава (индустријска) западна Европа.

А ако интензитет пожара 2021. уништи значајан дио шума, повећање ЦО2 могло би бити још разорније за климу.

(Дојче веле)