„Мој син балавац у педесетој, чека да му мајка цркне“

Хрватска књижевница Ведрана Рудан је на својој wеб страници у тексту "Посјетио ме унук" описала однос који има са сином и унуком.

Она на почетку текста каже да унука, који јој се најавио није видјела мјесецима и објашњава зашто је то тако.

“Син ми је рекао: “Креши сам забранио да ти долази док не дођеш к памети”, пише Ведрана Рудан и додаје да јој је рекао да је осрамотила цијелу породицу. Она му је у свом стилу одговорила: “Имаш свој живот. Нећеш ме уцјењивати унуком. Могу и без тебе и без њега. Спустила сам слушалицу”.

Описала је Рудан, а затим наставила да објашњава данашњи однос унука према старијима.

“Није да ја не волим Крешу, не волим сина, али данашњи унуци нису какви су некад били. Мене је у Крешиним годинама веселила шетња с ноном кроз поља орошена шумским јагодама. Кад дође к мени, сједне за мој радни сто, крене играти игрице, ноге држи на столу и изговара: “Сок! Чипс! Поховано!“

Она пише да је унук ушао у башту, а син, који је довезао Крешу, одјурио без да је поздрави.

“Стара, јеси ли слијепа? Сви те ти мушкарци искориштавају.“ „Како ти, сине, не видиш да и ја искориштавам њих?“ „Мама! Ти си старица! Остат ћеш голе гу***е!“ „Не брини ти о мојој гу***и. Брини о својој. Ти си балавац у педесетој који једва чека да му мајка цркне да би уселио. Зашто себи сам не купиш кућу?“ „Како?“

„Читала сам интервју с мајком Елона Муска. Кад је био мали, он, његова браћа и мама спавали су под ведрим небом, краве су им лизале лица и будиле их. Данас је Муск један од најбогатијих људи на свијету.“ „Гдје ћу у Ријеци наћи краву која би ме облизивала? Зашто би мене краве лизале док ти живиш у вили?“ „Нигдје не пише да мајка до смрти мора бринути о својој дјеци и полагати им рачуне. Ти си размажени стари клипан!“, препричава Ведрана Рудан један од окршаја са сином и враћа се на унука и његовој посјети.

“Крешо је на себи имао поцијепане бермуде и црну мајицу на којој је црвеним словима писало ФУЦК! „Нона, купи ми мобилни телефон за рођендан?“ „Добар дан, нона, како си, нона, боли ли те нешто, нона? Буди мало пристојан.“ „Шта те боли? Хоћеш умријет? Кад умреш све ће ово бити моје.“ „Кад умреш, Крешо, кад умреш.“ „Нећу ја умријети него ти.“ „Зашто би све ово било твоје?“ „Тата је рекао да хоће. И још је рекао да теби је доста два за два.“ „Знаш ли шта је два за два?“ „Не.“

Ово љути Ведрану, а унук још додаје да је стара и да не би требала да псује, као ни остављати мужа, те је уцјењује да му купи мобилни телефон, на шта она не пристаје и захтјева да јој открије шта његов отац, а њен син каже.

“Рекао је да ће ти узети способности и да ћеш отићи у Парадајз. ‘Оћеш ми купити мобилни телефон?“ Парадајз? У ту би ме рупу смјестили? Тамо је лежао покојни Руди. На једног пацијента десет штакора. Шетали су „Рајем“ опуштено попут тустих мачака. Руди је био привезан за кревет дању и ноћу и њему су дјеца одузела „способности“ иако је био способнији од њих. Судац је био јефтин”.

Ведрана Рудан и Крешо постижу договор – она ће да му купи телефон, а он ће сваки дан долазити код ње да јој прича очеве планове.

“Ја ћу морати сваки дан да долазим код тебе?“ „Да. Иначе ћемо нај****и.“ „А онда, хоћеш ми купит…“ „Купит ћу ти мобилни.“ “иПхоне?“ „иПхоне.“ „Нона, ја сам теби донио поклон.“ „Поклон?“ „Тамо је у кутији.“ Отишла сам до врата и отворила кутију. У њој је чучао прекрасан црни мачак. Сузе су ми наврле на очи. Боже, како ме тај мали воли.

„Крешо, Крешо, како си ти добро дијете, хвала ти, злато. Гдје си нашао тако лијепо маче?“ Пољубила сам га у прљаву косу. Мали мрзи воду. „Мама је рекла да ти не смијем рећи.“ „Шта?“ „Дај ми сто куна.“ „Ево ти сто куна. Што ти је мама рекла?“

„Нона, ти си глупа. Сад ти ништа нећу рећи што је мама рекла.“ „А ја ти нећу купити иПхоне.“ „Лажљивица!“ „Лажљивац!“ „Мама је рекла да ти однесем мачка јер јој се не да стално да усисава длаке. Могу сада кући?“ „Можеш.“ Нестао је.

Ведрана је на крају додала:

“Парадајз? Парадајз, ј****е! За који к***ц жене одлазе на вјештачку оплодњу?”, завршава Ведрана Рудан.

(Агенције)