ЕУ за Б92 о "Инцковом закону": "Контрадикторно"

Велику пажњу јавности у Србији, али и у регион привукао је наметнути закон о негирању геноцида у БиХ, односно забрана величања ратних злочинаца.

Босна и Херцеговина 05.08.2021 | 13:32

Тим поводом, портал Б92.нет контактирао је Европску унију како бисмо сазнали какав је став те заједнице када је реч о одлуци сада већ бившег високог представника Босне и Херцеговине, Валентина Инцка.

"Обавештени смо да је наметнут закон против негирања геноцида. Ту одлуку је донео некадашњи Високи представник БиХ, господин Инцко. Порицање геноцида, ревизионизам и величање ратних злочинаца су контрадикторни фундаменталним европским вредностима", наводи се у одговору Брисела.

Из Европске уније истичу да очекују од лидера Босне и Херцеговине да промовишу атмосферу помирења.

"Да се на тај начин превазиђе заоставштина рата и изгради трајни мир. То је предуслов за стабилност и безбедност у БиХ, као и основ за пут те земље ка Европској унији. То је један од 14 кључних приоритета мишљења Комисије у вези са пријавом БиХ за чланство у ЕУ", речено је за Б92 у ЕУ.

На питање Б92.нет шта мисле о новом Високом представнику, из Брисела кажу да се ЕУ радује доброј сарадњи са новим представником Кристијаном Шмитом, који је од 1. августа ступио на функцију.

"Рачунамо на канцеларију ОХР да ће наставити да ради на остваривању пет циљева и два услова које смо договорили још 2008. године, док 5+2 модел за БиХ који се тиче међународног надзора није испуњен. Заједно са свим партнерима у БиХ, ЕУ ће наставити да подржава ту земљу у реформама и напретку на путу ка Унији, заједно са аспирацијама њених грађана", кажу из ЕУ за Б92.нет.

Подсетимо, Канцеларија високог представника (ОХР) је ад хоц међународна институција одговорна за надгледање имплементације цивилних аспеката Мировног споразума којим је окончан рат у Босни и Херцеговини.

Функција високог представника је успостављена у складу са Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини, који се обично назива Дејтонски мировни споразум, договореним у Дејтону, држава Охајо, и потписаним у Паризу 14. децембра 1995. године.

Средства за финансирање ОХР-а додељује Савет за имплементацију мира. Буџет ОХР-а за 2021/2022. годину износи 5.327.627 евра.

Преглед доприноса појединих земаља у буџету ОХР-а је следећи: ЕУ 47.68%, САД 22%, Јапан 10%, УК 6.69%, Канада 3.03%, Организација исламске конференције 2.5%, Русија 1,2%, остали: 6,9%.

Подсетимо, Инцко је наметнуо, позивајући се на бонска овлашћења, наметнуо закон о негирању геноцида, којим је запрећена затворска казна од шест месеци до пет година робије.

Нови пропис који је донео сада већ бивши Високи представник Босне и Херцеговине Валентин Инцко "дигао је прашину" у Републици Српској, али и у Србији.

Званична Бањалука је брзо реаговала, одлучивши да не прихвата примену новог прописа, односно да уведе промене којима су предвиђене затворске казне за све оне који изложе порузи, презиру или грубом омаловажавању симболе Републике Српске. 

(БН)