Дијаспора: Нема реда и рада у БиХ, па тоне у сиромаштво

Скоро сваке године у Босну и Херцеговину слије се 5 милијарди марака дознака из иностранства, али ефекти су минимални, указује дијаспора. Како се наводи, већина новца одлази за помоћ родбини, у потрошњу, што за посљедицу имамо да и даље влада сиромаштво и тренд одласка из земље, нарочито младих.  

Босна и Херцеговина 03.08.2021 | 22:15

Стигла је дијаспора на одмор у завичај. Гужве на путевима, на трговима, оживјеле кафане. Срце им опет пуно драгих људи и предјела.

- Волим нашу културу, наш народ, наше понашање. Срећан кад дођем овдје, каже Перо Дунџић, швајцарски пензионер, родом из Високог.

Младост, која нажалост сва оде из Републике Српске другачије гледа на ову носталгију. У пуној снази, они траже достојан живот, а како кажу тога нема у нашој земљи. Међу њима је и Огњен Јанковић, који је двије године радио као конобар на крузеру и каже -  једва чека да утихне пандемија па да опет заплови свјетским морима.

- Ми смо тамо радници који радимо јако пуно, зарађујемо доста више него овдје, наравно шаљемо кући, помажемо својој породици, али генерално живот овдје и живот тамо не може се поредити. Овдје је живот неког четвртог, петог реда, али тамо радиш , али знаш за шта, каже Огњен Јанковић, бијељински конобар на крузерима.  

И Радмила Николић, која је за четири деценије зарадила пензију у Шведској возећи аутобус, истиче да је у тој земљи, упркос тешком раду, имала сигурност. У Републици Српској, али и у региону, каже, осјети се криза на сваком кораку.

-Криза је, не могу да вјерујем да је толика криза. Неки људи имају и превише, а неки немају.
Кад поредим храну овдје и тамо, овдје је нешто и скупље него тамо, па се питам како људи изађу на крај, ни сама не знам, каже Радмила Николић.   

Перо Дунџић слаже се да што се тиче економског стандарда, није добро.

- Људи који хоће да раде могу да нађу неки посао, али нису плаћени. Што је најгоре нису осигурани, а човјек кад иде у пензију њему треба пензија колика, толика, тако да с моје стране ту је критика, каже Дунџић. 

Много тога се промијенило у завичају. Нема више елана. Омладина нам је беспослена, указују наши саговорници. 

- Овдје се више држе родитеља. Родитељи да им обезбиједе и смјештај и аута да им купи. Ево погледајте сад овдје кафиће, да ли овдје има човјека од 60, 50 година или мора да иде да ради, каже Дунџић.  

Огњен Јанковић указује да у савременом свијету има више реда, неко год нас.

- Регулисано је тако да се зна колико се сати ради, да се зна када се одмара, а код нас се не зна ништа - каже овај младић.

Омладина би да оде, али старије генерације упозоравају - није више ни запад као што је некад био.

- Они ће тамо зарадити, радиће сад. Некад је било бољих послова за добити, сад је теже, али мислим да када би власти овдје нашле за све посао, боље је остати овдје, него отићи тамо. Каже се, не грије сунце тамо баш као што грије овдје, али кад немају посла на неки начин их разумијем, јер ни ја нисам имала посао и зато сам отишла, прича Радмила Николић. 

Недовољно инвестиција, нема фабрика, нема рада ни реда, разгледница је Босне и Херцеговине коју ће дијаспора, нажалост, и ове године понијети из завичаја у повратку у туђину.