Политичари пали на испиту: Међународна заједница алиби за нерад, блокаде и опструкције

Међународна заједница није успјела да створи жељено јединство у Босни и Херцеговини, и то дијелом зато што политички лидери у БиХ “нису искрени”. Казао је ово одлазећи високи представник Валентин Инцко.

Он сматра како западне силе, поготово Европска унија, требају приступити процесу помирења у БиХ на нови, “робуснији” начин. Значи ли то да међународна заједница планира затегнути каиш домаћим политичарима?

Наиме, Инцко је изразио повјерење у свог насљедника Кристијана Шмита, који ће преузети дужност 1. августа, нагласивши као проблем што је пола милиона људи напустило БиХ у посљедњих 15 година.

– Међу њима су многи од најбистријих, и не желимо да ова земља буде празна земља у којој живе само политичари и пензионери. Не можемо себи приуштити да не радимо ништа – нагласио је Инцко.

Он је подсјетио да је 2009. године “међународна заједница одлучила да се присуство Канцеларије високог представника мора смањити”, да треба бити “мање Дејтона, а више Брисела”, што „није прошло тако сјајно“.

Чињеница је да домаћи политичари, кад им је међународна заједница препустила одговорност на управљање државом, нису учинили готово ништа или врло мало. Сматра ово политичка аналитичарка Тања Топић.

– Појачали су анимозитете, мржњу претворили у друштвено пожељну вриједност, опљачкали јавна добра, осиромашили земљу и грађане натјерали да емигрирају – каже Топићева за Српскаинфо.

Додаје да је међународна заједница и њено дјеловање у БиХ домаћим политичарима изговор и алиби за нерад и међусобне блокаде и опструкције.

– Ми не да не идемо напријед без туторства, већ назадујемо ако кажем да су нам требале двије године за рјешење једног од 14 приоритета из Мишљења Европске комисије. Тим темпом ће нам требати три деценије да уђемо у ЕУ – сматра Топићева.

Додаје да не може унапријед знати како ће нови високи представник Кристијан Шмит дјеловати у БиХ, али свакако истиче важност дијалога као корака напријед.

– Нама један Нијемац не диктира пут; то су безобразна и бахата поједностављивања. Тај Нијемац (Кристијан Шмит) је добио мандат који му је проистекао из Дејтонског споразума, истог споразума у који се заклињу домаћи политичари, управо они који оспоравају ОХР – каже Тања Топић.

Додаје да нам је потребна нова плејада домаћих политичара, који неће јахати на ратној реторици и национализму, који неће бити ретроградни и који умију разговарати.

– Ми не познајемо културу дијалога и компромис, знамо галамити и рушити. Разум је у политици устукнуо пред емоцијама. Поштујем политички став да нам странци не требају, да не треба да нам соле памет, али онда треба бити досљедан, па не узимати огромна финансијска средства од те “омражене” међународне заједнице – казала је Топићева.

ВЛАДАВИНА ПРАВА

Инцкових шест претходника користило је широка овлаштења које је мировни споразум дао високом представнику да намеће законе или отпушта званичнике који су поткопавали крхку послијератну етничку равнотежу, што укључује судије, државне службенике и чланове парламента.

Свог насљедника на функцији високог представника, Кристијана Шмита, Инцко је посавјетовао да би требало да се фокусира на три ствари – владавину права, владавину права и… владавину права.

– Упорно и широко распрострањено непоштовање владавине права у БиХ највећи је непријатељ будућности те земље. Многи грађани тренутно напуштају земљу јер нема владавине права и нема правне сигурности – навео је Инцко.

(Српскаинфо)