Како се пере новац у БиХ – грађевина, угоститељство...

Грађевинарство и некретнине, банкарски и систем брзог трансфера новца, угоститељство, осигуравајуће куће, кладионице и коцкарнице, адвокати, рачуновође, таксисти – само су неке од дјелатности преко којих се у Босни и Херцеговини пере нелегално стечен новац, показало је истраживање портала ЦАПИТАЛ.

Босна и Херцеговина 21.07.2021 | 09:08

Прање новца дефинише се као поступак којим криминалци покушавају да сакрију илегално поријекло добити, ограђују се од изворног кривичног дјела и убацују новац у привреду како би се чинило да долази из легитимног извора чиме постаје употребљив. Тиме се веза између криминала и новца прекида.

Методе и технике прања новца које користе криминалци у БиХ свакодневно се мијењају и прилагођавају, потврдили су саговорници новинару портала ЦАПИТАЛ из полицијских агенција, тужилаштава, пореских институција, банкарског сектора.

Тужиоци, инспектори, адвокати, банкари и вјештаци сагласни су у једном, а то је да је посљедњих година у БиХ, поред стандардних техника за прање веће или мање количине новца, развијено и неколико нових метода.

Начини и технике прања новца

Грађевинарство и некретнине – Улагање у изградњу некретнина већ дуго година је начин апсорбовања илегалних прихода, а то је омогућено због лоше регулативе и контроле грађевинског сектора који је истовремено значајан и у удјелу у економији једне земље. Криминалци вјештачки подстичу цијене да оперу новац, што је један од разлога зашто цијене некретнина не падају.

Општине издају дозволе за изградњу, али немају средстава да надгледају шта се дешава. Компаније које подносе захтјев за грађевинску дозволу нису обавезне по закону да покажу доказ о капиталу који планирају инвестирати. Продаја некретнине по знатно вишој цијени од реалне је такође један од начина прања. Зидаре, занатлије и физичке раднике плаћају на руке, прљавим новцем, а затим продају станове и тиме стичу доказ о легалном поријеклу новца.

Такође, продаја станова у изградњи омогуц́ава компанијама да приказују да се цјелокупна инвестиција врши на основу плац́ања купаца. С друге стране, земљишне књиге и евиденције су непотпуне и лоше архивиране, а надлежне пореске и истражне институције неповезане, па могу да прођу године до утврђивања стварног власништва над некретнинама. Само неколико најпознатијих бањалучких градитеља прошле године је приказало добит од око 50 милиона марака, писао је ЦАПИТАЛ.

Агенти, адвокати, рачуновође – Адвокати, рачуновође, нотари и агенти за промет некретнинама такође су дио система прања новца. Без њих није могуће правити фиктивне купопродајне уговоре, нити водити двојне књиге за компаније. Сви уговори о куповини или продаји некретнина овјерени су код јавних биљежника/нотара, али нико не контролише вриједности одређене имовине.

У извјештајима МОНЕYВАЛ-а идентификовани су случајеви тајног договора у сврху прања новца, укључујући извођаче, агенте за промет некретнинама, нотаре, адвокате и банкаре. Нико не контролише новац који се слијева на рачуне адвоката. Они са клијентима склапају уговоре за фиктивне услуге које наплаћују у готовини и полажу на свој рачун у банци, а потом га уз провизију враћају у виду позајмице или приказују као своје улагање у фирму клијента.

Ресторани, хотели, пумпе, такси – Прање новца мањих количина често почиње у услужним дјелатностима које су на крају пореског ланца, јер они рачуне наплаћују у готовини. Клубови, ресторани, хотели, кафићи, рентакар и такси службе посебно су популарно средство за прање новца, јер је скоро немогуће тачно измјерити број гостију или путника на мјесечном нивоу. Они приказују знатно већи приход од реалног.

Кладионице – Прање новца путем кладионица једна је од најновијих техника коју су почели примјењивати криминалци у БиХ са развојем информационих технологија. Како то раде? Физичко лице уплати готовину на рачун отворен код кладионица које им не траже поријекло новца. Направи се неколико малих опклада да се прикаже промет, а затим уновчи остатак или као добитак пребаци на легални рачун у банци.

Отварање десетака рачуна држи трансакције испод прага и износа за које се покрећу провјере. Већина банака у посљедње вријеме управо због овог начина прања новца забрањује уплате са картица кладионица. Међутим, то се може заобићи користећи сервисе за плаћање попут „скрилла“, „паyпала“ и много других начина, при чему нелегална средства заврше у легалним токовима.

Коцкање – Криминалци у БиХ се користе и начином који је још давне 1931. године препознала америчка мафија као сигуран канал за прање новца и у пустињи Неваде изградила цијели град за коцкање. Велики промет готовине олакшавају мијешањем прљавог новца с чистим. Најчешћа соло-метода је да се нелегалним новцем купе жетони, а затим се игра неко вријеме, по могућности у играма с великим квотама.

Клађењем на сваки могући исход коцкар ће имати један или више добитника. Кад уновче жетоне, добиће потврду да су остварили добитак на коцки. Организовано, у сарадњи са власницима или запосленима, није потребно ни да се коцкају, већ добитке других играча кладионица прикаже као да су њихови.

Банке – Смишљен је нови начин прања мањих количина новца кроз банке како би се избјегла обавеза доказивања поријекла новца преко лимита. На примјер, физичко лице положи 10.000 КМ на рачун у банци. Послије неког времена подигне тај новац уз потврду да је исплаћен са рачуна. То исто уради у још неколико банака и сваки пут добије исту потврду. Са свим потврдама оде у своју банку и на рачун легално положи 100.000 КМ.

Прилив средстава из иностранства, без доказа, на рачун физичког лица је у банкама ограничен на 10.000 евра мјесечно. Међутим, гледа се календарски мјесец. Ако крајем мјесеца некоме легну средства, већ почетком мјесеца могу опет да му се уплате средства без сувишних питања банкарских службеника. Мањи износи илегалног новца често се једноставно уплате у банку и на кредитне картице, одакле се касније троше без даљег надзора. Банке су такође важан посредник и у већим трансакцијама ка иностраним рачунима.

У БиХ не постоји порез на новчане трансакције са офф-схоре финансијских центара и уобичајено је да се офф-схоре фирме појављују као оснивачи локалних компанија. Један од начин је да физичка лица дају власницима компанија са великим прометом новац у кешу које оне користе да плаћају раднике „на руке“ и друге трошкове.

Компанија преко рачуна склопи уговори и да легалну позајмицу криминалцима у висини добијеног кеша који је умањен за провизију. Та позајмица никада не буде враћена, а фирма је послије неког времена отпише као застарјело потраживање. Други начин је да физичко лице прода фирми имовину десетоструко мање вриједности од испостављеног рачуна.

Систем „хаwала“ и брзи трансфер новца – Систем „хаwала“ односи се на многе врсте неформалног преноса новца који не укључују физички пренос готовине. Обично га користе брокери за слање и примање новца, с тим да пошиљалац плаћа малу провизију, а прималац лозинку за ослобађање средстава.

На балканским просторима систем „хаwала“ најчешће се спомиње за прање новца међу нижим и средње организованим криминалним групама које се баве трговином дрогом и кријумчарењем миграната. На примјер, мигранти затечени на Балкану помињали су да трошкове путовања плаћају унапријед у Турској и Грчкој полагањем новца код оператора „хаwале“ који новац пушта тек након њиховог сигурног доласка.

Систем „хаwала“ има предност због брзог трансфера новца, могућности прикривања прихода стеченог криминалом и немогућности контрола, санкција и обрачуна пореза. Осим тога, може се повезати и с другим домаћим банкарским услугама укључујући брзи пренос новца путем популарних система за трансфер.

Осигурање – Осигуравајуће куће у БиХ годинама клијентима нуде нелегалне попусте који се огледају у различитим купонима или давању кеша на руке који је најчешће нелегалног поријекла. Тиме повећавају број клијената и на крају имају већу добит коју исплаћују кроз дивиденду, чиме су легализовали веће количине прљавог новца. „Тржиште осигурања РС је вриједно око 160 милиона марака на годишњем нивоу. Сада нелегални попусти износе 30 одсто, што значи да се нелегално убаци 48 милиона марака у готовини сваке године“, рекао је извор ЦАПИТАЛ-а за текст који смо објавили прошле године.

Неформална економија – Рад на црно један је од најчешћих начина да се нелегални новац потроши и убаци у легалне токове. Фирме често послују потпуно мимо законских прописа, нерегистроване су и обрћу новац или су регистроване, али не приказују стварне приходе и запошљавају раднике на црно те приказују енормну добит.

БиХ је такође постала рај за стране фирме које избјегавају порез у својој земљи, пребацују средства у БиХ гдје их орочавају или касније на име фиктивних послова враћају у матичну земљу што су утврдили и новинари ЦАПИТАЛ-а у овом тексту. У БиХ су регистровани они који отварају лажне фирме у земљи и иностранству како би међусобно пребацивали новац и повећали изглед легалности. Уз то, компаније често посуђују новац из иностранства, чије се поријекло не може утврдити, а затим те зајмове користе за улагање у куповину некретнина, приватизацију државне имовине или отварање других фирми.

Глобална иницијатива против транснационалног организованог криминала

Све поменуте и још неке од начина прања новца утврдила је и Глобална иницијатива против транснационалног организованог криминала која је анализирала токове људи, дроге и новца на Западном Балкану.

„Релативно мала количина новца пере се у фирмама које послују с готовином, попут ресторана, пекара, кафића, барова, клубова, хотела, бензинских пумпи и компанија за изнајмљивање. Вец́и новац се слива у грађевинску индустрију и некретнине, коцкање и туризам“, навели су у тој организацији.

У извјештају који су креирали истиче се да се илегална добит која је стечена на западном Балкану најчешће пере у региону, док криминалне групе са Балкана зарађују велики новац ван региона.

„Прљави новац који се зарађује и пере у региону одржава екосистем криминала и корупције”, каже Кристина Амерхаусер, једна од ауторки извјештаја.

Како се приход од организованог криминала повећава, тако расте и потражња за стратешким и софистициранијим методама прања новца које могу апсорбовати веће количине новца.

„Поред поменутих, остале области које у будућности заслужују детаљну истрагу и анализу укључују поступак приватизације, ИТ сектор и јавно-приватна партнерства, као и улагања у инфраструктуру и везу са страним директним улагањима широм регије“, навели су у Глобалној иницијативи против транснационалног организованог криминала.

Додали су да као политички и економски центри земље Сарајево и Бањалука привлаче криминалце који ступају у контакт са корумпираним политичарима, плац́ају мито компанијама и обезбјеђују мјесто за прање новца.

„Босни и Херцеговини још недостаје јединствени свеобухватни регистар некретнина. Тржиште некретнина у земљи није привукло само локалне актере криминала, вец́ и међународне групе за трговину дрогом и арапске инвеститоре“, истичу у овој организацији.

МУП Српске: Новац се пере најчешће кроз некретнине и офф-схоре фирме
У Министарству унутрашњих послова (МУП) Републике Српске истичу да је, према досадашњем искуству и на основу Процјене ризика од прања новца и финансирања тероризма у БиХ, утврђено више начина извршења кривичног дјела прања новца.

„Најчешћи начини су куповина некретнина од стране физичких лица, новчани трансфери који се врше у корист рачуна офф-схоре компанија као наводно плаћање обавеза насталих по основу пословних односа, а рачуном оффсхоре компаније директно или индиректно располаже лице које је стекло новац који је предмет прања“, навела је за ЦАПИТАЛ начелник Одјељења у МУП-у Мирна Миљановић.

Из МУП-а су додали да се убацивање готовине у легалне токове врши и кроз позајмице које физичка лица (најчешће власници предузећа) дају предузећу и обрнуто, кроз улагање новца стеченог криминалним активностима у некретнине, те употребу новчаних „мула“ – физичких лица која примају новац из превара у иностранству на своје рачуне или на рачуне својих фирми.

„Већи број физичких лица из иностранства учестало уплаћује новчана средства у мањим износима путем ‘МОНЕYГРАМ-а’ или Wестерн униона на име физичког лица из БиХ, а ту је и употреба ‘брзих трансфера новца’ у сврхе превара везаних за ‘намјештање’ утакмица и друго“, навели су у МУП-у.

Осим напријед наведених начина прања новца, у раду МУП-а евидентирано је прања новца тако да је новац стечен извршењем кривичног дјела пребациван на налоге који су креирани код правних лица који се баве дјелатностима клађења, гдје су након тога вршене новчане исплате у различитим пословницама наведених правних лица.

„Откривање кривичних дјела прања новца које се одвија кроз легалне пословне активности је изузетно тешко открити и доказати. Посебно је тешко доћи до почетних информација о постојању сумње на извршење кривичног дјела прање новца како би се предузеле даље активности на расвјетљавању и доказивању наведеног“, истакли су у МУП-у.

Сљедећа фаза прања новца је сеоба у виртуелни свијет

Један од вјештака економско-финансијске струке који је био ангажован у многобројним истрагама о прању новца за ЦАПИТАЛ је објаснио да су индикатори који указују на прање новца мноштво текућих рачуна, високе готовинске уплате, ношење и полагање велике количине новца у готовини те прихватање лоших услова при улагању и полагању новца.

„То су дјелатности у којима има много готовине што најчешће указује на трговину. Перачи новца олако, односно лакше него легално дођу до новца, па не жале да неке услуге преплате и да плате порез – све са циљем да новац уђе у легалне токове. Лица која стекну прљав новац у првом кораку ће тако легализовати новац. У другом кораку можемо говорити о лицима која најчешће приме новац за неку услугу. Када нешто (не) ураде. На примјер, то су адвокати, тужиоци, судије… На њих се, због редовних и пријављених високих примања, мање сумња и мање ‘упадају у очи’. Таква лица често улажу у грађевинске подухвате или рјеђе у куповину готових објеката или у трговину аутомобилима“, истакао је овај вјештак.

Додао је да је код тих лица наглашена амбиција да се заташка примање новца, а онда ће се, захваљујући доброј репутацији и штедљивости, појавити као инвеститори или партнери у неком пројекту.

„Наивно се мисли да ће електронско коцкање, клађење и улагање на берзи бити добар параван. Захваљујући модерним технологијама и такви начини се лакше расвјетљавају“, истакао је.

На питање колико је тешко ући у траг прању новца ако се оно одвија кроз легалан бизнис, овај вјештак каже да је најлакше запазити угоститељски или продајни објекат који се одупире законима тржишне, правне, економске или сваке друге логике и чији власници „живе на високој нози”.

„То су често угоститељски или продајни објекти у које мало ко залази упркос томе што дуго постоје, а власници, иако немају других бизниса, имају високе трошкове и имовину. При доказивању, најлакше је упоредити уредно пријављене приходе са расходима и имовином осумњиченог. Данас су и перачи новца ‘прерасли’ фазу у којој се наивно мислило да се тек трговином на берзи може опрати новац. Са развојем банкарства, услијед лакшег праћења свих трансакција, много је урађено на сузбијању прања новца. Занимљиво је да су се, у посљедњих неколико година, озбиљни бизнисмени посветили увозу текстила и продаји на пијацама, те козметичарским, фризерским, масажерским и сличним пословима. У овим дјелатностима има много мање рачуна, а добар дио прилива се оправдава издашним бакшишом“, навео је вјештак.

Он је истакао да је, без сумње, сљедећа фаза прања новца и финансирања тероризма сеоба у виртуелни свијет.

„Перачи новца још од доба Ал Капонеа константно смишљају нове, софистициране, начине прања прљавог новца. Упркос томе што се у јавности доживљава другачије, перачи новца млађе генерације вјероватно се не би сложили с констатацијом да је трговање криптовалутама идеално за прање новца. Много је урађено на праћењу и контроли новца, али се захваљујући анонимности криптовалуте даље користе за финансирање нелегалних активности. За пријенос прљавог новца се често користи неформалан систем пријеноса новца који функционише ван формалних финансијских система – познат као хаwала. Процес хаwала трансакције одвија се ван контроле државе и институција задужених за надзор“, навео је наш саговорник.

Ценић: БиХ праоница пара
Економиста и бивши министар финансија РС Светлана Ценић истиче да постоје многобројни механизми за прање новца и пореске преваре.

„Први механзам је избјегавање плаћања пуног износа плате, односно раднику се даје минималац, а остало се исплати у кешу. Погођене су све области, а посебно грађевина, трговина и угоститељство“, наводи Ценићева.

Додаје да се дио новца легализује кроз ресторане.

„Уђете у један ресторан и никада није пун, али кад гледате финансијски извјештај, видите енорман промет, као да сви једемо и пијемо по ресторанима. Међутим, у питању је то да навече донесу кеш и укуцају кроз касу и рачуне и тај нелегални новац се легализује“, објашњава Ценићева.

Она истиче да је проблем у пријави имовине и да је основни проблем неусклађеност евиденција и то што се не гледа извор прихода и имовина.

„БиХ је једина држава у којој можете унијети милион, купите нешто, фино вам овјери нотар, платите што треба, само вас нико не пита одакле вам милион. Нико не истражује одакле је новац, да ли је стечен прањем пара, да ли је из нелегалних активности, да ли је утајом пореза“, каже Ценићева.

(Цапитал)