Откривено колико је људи умрло прошле године у БиХ

БиХ је већ годинама на врху неславне љествице по броју смртних случајева у овом дијелу Европе.

Босна и Херцеговина 17.07.2021 | 15:04

Када је ријеч о смртности и демографској слици у земљама регије, протекла, 2020. година била је много лошија у односу на пет ранијих година. Томе је допринијела пандемија. Према подацима националних уреда за статистику земаља Западног Балкана, смртност је знатно повећана.

БиХ је већ годинама на врху неславне љествице по броју смртних случајева у овом дијелу Европе.

Источна Европа је највећи депопулациони простор на свијету, казао је за О канал демограф Стево Пашалић. Подаци нису нимало повољни.

"Посљедња година показала је највећи број смртности у БиХ, 42.803. Наравно, томе је донекле допринијела пандемија ЦОВИД-19 и ту смо рачунали тзв. вишак смртности, када на оне уобичајене смртности у БиХ које су се кретале око 37, 38 хиљада, 2020. година показала је значајан број смртности.  Ту се појављује око 800 становника као вишак смртности, укључујући и смртност због пандемије, али то је било тек нешто више од 4.000.

Нажалост, 2021. година је показала да је тај број достигао скоро 10.000. То нису нимало охрабрујуће бројке. Иначе, смртност се повећава јер се животни вијек продужава. Становништво стари, смањује се млађа популација. Не само у БиХ, то је судбина мање-више свих земаља Западног Балкана, па и цијеле југоисточне Европе", објашњава Пашалић.

Наша стопа смртности у 2020. години износила је 14 посто, са одређеним разликама између ФБиХ, РС и Брчко дистрикта. Брчко дистрикт, изненађујуће, има највећу стопу смртности, али и највећу стопу наталитета у односу на остале регионе у БиХ.

"Све то утиче и на смртност и остала демографска кретања. Што се тиче природног кретања, стање је врло неповољно. Пратимо га у посљедњих седам година након пописа 2013. године и по основу природног прираштаја изгубили смо 40.500 становника", додао је.

(Оканал)