Нећемо банана републику! Зрели смо за банана државу!

Дошло је време, поручио је Баја прошле недеље, да се у РС све укине сем њега. Ствари би се онда и формално ускладиле са стварношћу. Не треба нам председник, вишак је Скупштина, па и сам премијер је ту тек да можемо да се похвалимо да постоји. Сви коштају, а посао завршава само један човек.

Република Српска 12.07.2021 | 11:49

Пише Миланка Ковачевић

Тензија је неопходна, па макар било лето када се пословично одмара, а активности своде на минимум. Јер, у недостатку динамике, могли би људи да се загледају у сопствене животе и изненаде се како лоше живе. Зато се у врелој недељи на среду изашло са новим визијама. Укратко, овде је, сем Баје, све остало вишак.

Дошло је време, поручио је Баја прошле недеље, да се у РС све укине сем њега. Ствари би се онда и формално ускладиле са стварношћу. Не треба нам председник, вишак је Скупштина, па и сам премијер је више да се похвалимо да постоји него што има неку улогу. Сви коштају, а посао завршава само један човек.

“Реално, уштедели бисмо много пара које бисмо могли да уложимо у развој, Проинтера, рецимо”, наговестио је Баја. Јербо, будућност је у информационим системима. А ко је лидер у тој области - син председника.

А где је син, ту је и прва ћерка која је, како је тата рекао на јавном сервису, једна, не само способна и паметна, него и добродушна особа. "Замислите, она радницима исплаћује пуне плате, а не као сви други који део дају на руке", каже Баја. Осим тога, никог у пандемији није отпустила што је израз врхунског доброчинства. Ту је, без сумње, повукла на тату који уме тако да удели сиротињи.

Хвалио се први тата и да његова мезимица прича енглески и остало што је за успех потребно, чиме га је превазишла јербо се он од језика служи углавном кочијашким.

У то смо се уверили безброј пута, па и прошле седмице, када је са лакоћом, уз овације чланова странке, демонстрирао псовање у даљ. На кочијашком се бавио ликом и делом, а помало и мајком, посланика Бундала.

Жртве нису толико битне јер се мењају, али главни кочијаш може бити само један.

А он је намерио да и званично запоседне целу запрегу. Додуше, за његов укус је помало офуцана. Навучен је на ексклузивне ствари, али нема избора. Јасно је да је његова воља за моћ прерасла ентитетски статус.

“Време је да имамо своју државу. Замислите, да Бањалука буде главни град. Па нагрну инвеститори, па се отворе амбасаде, па дипломатски живот, па зборови, па волови о државним празницима”, занео се у својим сновиђењима Баја.

Каже, све би то могао да нам обезбеди, да народ хоће да погура. Али, неће незахвалници да притисну, а он не може све сам. Додуше, није Баја луд. Зна он да је народ виспренији и одлучнији, не би га јахао толико година и са толико упеха, али га то не спречава да се вајка и глуми на РТРС-у.

Јасно је да Бајине идеје нису обрадовале никога, а посебно Жељку и веселог Радована. И до сада им је све зависило од његове добре воље, али барем нису морали да питају да иду у тоалет. Имали су свој буџет, неко их је око нечега и консултовао. Ако ништа друго, кад оду у Рогатицу или Гацко, на пример, трче око њих као да нешто значе.

Једино се Тегелтија, бивши први судија познат по поткивању, а садашњи саветник, не брине. Одмах је изашао са седам разлога зашто је добро републику прогласити за државу, а Бају инсталирати за доживотног председника. Његова звезда ће бити у успону све док је заштитника, под условом да се, док траје, само томе богу и клања.

Јербо смо се у недељи иза нас осведочили и да животни век функционера овде зависи искључиво од послушности, а никако од способности. Јербо, ако не чујеш најбоље такт који Баја даје или, не дај боже, почнеш да играш у неком свом ритму, отвори се фиока и из ње изађу сви годинама скупљани костури.

А прошле недеље се она отворила за градоначелника Козарске Дубице. Он је, наиме, прекршио страначку директиву, па је Велики Баја наложио да се екскомуницира из свете партије.  Потом је исукао тужилаштво које је потегло полицију која је, опет, саслушала Рељића. Да се није заиграо, Рељић никада не би одговарао за 800 хиљада за колико је, каже тужилаштво, од 2013. године као директор оштетио ДЗ "Козма и Дамјан".

Члан партије Рељић не би одговарао, али обични гарађан хоће. Осумњичени је већ свестан да му је узалуд молитва заштитницима лекара. Свестан је да му спасење може стићи ако клекне и покаје се пред светим Бајиним лицем.

Како ће се ова епопеја завршити мање је битно од спознаје да невиних нема и да шансу за нормалан живот имају само они који су одавде отишли.

У недељи у којој су се у Канади од врућине скувале шкољке у мору констатујемо да овде располажемо само мртвим морем у коме су жабе већ куване.

(Директ портал)