Гдје су и шта раде бивши начелници и градоначелници?

Како нам је незванично потврђено из више извора, Радојичић је на бироу, и то још од децембра, када је предао дужност Драшку Станивуковићу.

Од тада траје и његово упорно ћутање. Радојичић се није оглашавао у медијима ни у изборној ноћи 15. новембра, а ни након примопредаје дужности, нити након напада нове градске власти на његов лик и дјело.

Посљедњу изјаву новинарима дао је на дан избора, кроз прозор свог стана у центру Бањалуке. Цијела његова породица је гласала у изолацији, јер је Радојичићу, три дана уочи избора, потврђено да је позитиван на корона вирус.

Да ли ће бивши градоначелник наставити политичку, или ће се вратити академској каријери? Или ће, након искуства у вођењу града од 200.000 становника, отићи у менаџере? Све опције су, за сада, отворене.

Подсјећамо, Радојичић је магистар електротехнике. Због политике је 2003. године напустио посао на Електротехничком факултету у Бањалуци и тек започете докторске студије.

Сређивањем породичног имања ових дана је забављен још један инжењер и бивши начелник – Недељко Млађеновић (62) из Братунца.

Млађеновић је један од најдуговјечнијих начелника општина у РС и БиХ. Братунцем је владао од 2001. године, скоро пуне двије деценије: прво као кадар СДС, а од 2018. као пулен СНСД. Трансфер му, очигледно, није помогао да се домогне још једног, шестог по реду начелничког мандата.

Прије него што се дохватио градоначелничке фотеље, Млађеновић је радио у Средњошколском центру у Братунцу; као инжењер машинства ђацима је предавао стручне предмете. Али, то је било давно.

– Наравно да сада не могу да се вратим на то радно мјесто, дошле су млађе колеге – каже Млађеновић за Српскаинфо.

Признаје да нема неких нарочитих понуда, ни за политички ангажман ни за посао у струци, али није превише забринут због тога.

– Радиће се нешто – каже лаконски Млађеновић.

Неки његови суграђани у шали коментаришу да је Неђо, како га зову, толико дуго био начелник да вјероватно, све и да хоће, сада не би знао радити ништа друго. 

И Милева Комленовић (54), бивша начелница Калиновика је била на бироу, али само 15 дана.

– Након што ме СНСД није кандидовао за нови мандат, ја сам фактички остала без посла, али то ми је била прилика да мало предахнем. За 12 година мандата само сам 12 дана била на годишњем одмору – прича Милева Комленовић за Српскаинфо.

Објеручке је, каже, прихватила посао референткиње, у одјељењу Инвестиционо-развојне банке РС у Источном Сарајеву.

– Мало је незгодно возити се сваки дан 120 километара до посла и натраг кући, поготово што ја немам искуства у вожњи, иако сам одавно положила возачки. Али, до зиме ћу смислити неко рјешење. Важно је само да се ради, да нисам без посла – скромна је Комленовићева.

Златко Хујић, бивши начелник општине Босански Петровац, сам се побринуо да не остане без посла. Искусни менаџер се, након пораза на локалним изборима, посветио угоститељству.

Заједно са супругом Нермином, која је главна шефица, води породични кафе ресторан. За кратко вријеме њихов локал је, због за Крајину нетипичног ентеријера и музике, те због, за Крајину типичне, добре хране, постао хит у Петровцу и околини.

– Немојте ме питати ништа о политици, ја сам обични мали угоститељ – каже у шали Хујић.

У истом стилу додаје да му је данас много лакше него док је био први човјек општине: сад мора да слуша само у супругу и да угађа својим гостима, а док је био начелник морао је да слуша све грађане Петровца.

Овај локални политичар готово филмске биографије дипломирао је на Економском факултету у Београду, гдје је добио и први посао. Потом се вратио у завичај и започео директорску каријеру, прво у Бањалуци, па у Петровцу.

Био је један од најперспективнијих младих директора у БиХ, када је из чистог ћеифа баталио каријеру и отишао у возаче камиона. Крстарећи европским друмовима срео се са својим школским другом Филипом Цептером, који му је понудио директорско мјесто у својој компанији. Златко је прихватио и догурао до предсједника управе.

А онда је оставио Милано и Цирих и вратио се у Петровац. Прво је био директор „Боснапласта“, а потом се дао у политику. Као независни кандидат, прихватљив и за Србе и за Бошњаке, 2016. је побиједио на локалним изборима.

Али је прошле године изгубио. И то убједљиво. Сваког чуда за три дана, рекли би Крајишници.

У ресторану породице Хујић све подсјећа на филмске класике и на европске престолнице, из којих, уосталом, потичу и бројни сувенири који красе овај простор.

Што се хране тиче, ту нема експериментисања. Главну ријеч води добри стари роштиљ, а главна роштиљ мајсторица је газдарица Нермина.

– И ја умијем да испечем ћевапе, понекад то и радим, али моја супруга је много боља у томе – каже бивши начелник Босанског Петровца.

И бивши први човјек Гацка, Милан Радмиловић (65), апсолутни рекордер РС по дужини начелничког стажа, понекад сврати у кафану, али само као гост.

Овај кадар СДС, а по струци економиста, владао је у Гацку округло 20 година, све до прошлог новембра, када је, први пут од 2000. године, изгубио на изборима.

Пошто има више од 40 година радног стажа, Радмиловић је од недавно у пензији. Интересантно је да је цијели радни вијек провео у Општини Гацко, прво као чиновник, а потом као функционер.

– Живим, онако, пензионерски. Помало се бавим пољопривредом, понекад одем на пиће с пријатељима. Још сам активан у СДС-у, али се више не намјеравам кандидовати за начелника – каже Радмиловић за Српскаинфо.

Неки његови суграђани кажу да је Радмиловић одавно “вјежбао” пензионерски живот, јер је посљедњих година начелничког мандата ријетко долазио на посао.

Возни парк са олдтајмерима

Бивши начелник Босанског Петровца, Златко Хујић, има импресиван возни парк, на којем би му, вјероватно, позавидјели и градоначелници многих европских метропола. Он своје аутомобиле, махом олдтајмере, не чува у гаражи, него у ресторану – на полици изнад шанка.

Не ради се о правим аутомобилима, него о оригиналним макетама, које нису баш јефтине, али нису ни изблиза скупе као прави „велики“ аутомобили.

– Волим аутомобиле, вожња је моја страст. Неколико година сам радио као возач камиона крстарећи Европом, од Москве до Лисабона, и то је био, професионално гледано, можда најљепши период у мом животу – каже Хујић.

Трансплантација срца

Бивши градоначелник Мостара, Љубо Бешлић, који је на челу града на Неретви био пуних 17 година, након избора је нестао са сцене.

Почетком године Бешлићу је пресађено срце и од тада се опоравља од тешке операције.

У јавности се појавио само једном, у марту, када је у Загребу посјетио гроб свог великог пријатеља, преминулог градоначелника Загреба Милана Бандића.

Бијели хљеб

Већина бивших начелника је, након што су предали дужност својим насљедницима, примала такозвани бијели хљеб. Управо овог мјесеца су остали без прихода, јер је прошло пола године од примопредаје дужности. По закону, функционери имају право да шест мјесеци након престанка функције примају накнаду у висини своје посљедње исплаћене плате.

Како је порталу Српскаинфо потврђено у Градској управи Бањалука, Игор Радојичић није користио ову повластицу. Тако се одрекао могућности да из буџета узме више од 30.000 КМ. Посљедња плата, коју је Радојичић, сходно закону, примио као градоначелник износила је око 5.100 КМ.

Његов насљедник на функцији, Драшко Станивуковић, прима око 4.700 КМ, али Станивуковићу је позиција градоначелника прво радно мјесто, док Радојичић има 30 година стажа, за шта му је сљедовало и увећање плате.

(Српскаинфо)