Обиљежавање 146 година од "Невесињске пушке"

У селу Крекови код Невесиња данас ће бити обиљежено 146 година од почетка устанака у Херцеговини - Невесињске пушке.

Република Српска 09.07.2021 | 07:32

За 11.00 часова заказано је служење парастоса, а потом полагање вијенаца и цвијећа код спомен-обиљежја.

Потом је од 11.15 часова планирано обраћање званичника и умјетнички програм.

Обиљежавању ће присуствовати предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, министра рада и борачко-инвалидске заштите Српске Душко Милуновић, као и посланици у Народној скупштини Српске Илија Таминџија, Љубиша Крунић, Максим Скоко и Маринко Драгишић.

"Обиљежавање овог историјског догађаја од републичког значаја биће одржано заједно са Србијом, по основу одлука влада Српске и Србије због значаја за цјелокупан српски народ", рекао је јуче Милуновић.

Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.

То је временом прерасло у Српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.

Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружњу код Невесиња.

Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, већ 4. јул.

Милуновић је навео да прва "Невесињска пушка" представља устанака српског народа против турске власти који је подигнут 1875. године и који је попримио широке размјере, у који су се укључиле Србија и Црна Гора.

"Тај велики устанак у Херцеговини је за коначан исход имао одржавање Берлинског конгреса 1878. године, на којем су Србија и Црна Гора добиле независност", рекао је Милуновић.

(Срна)