Када и како примити трећу дозу вакцине

Уз упозорења на нови талас корона вируса током јесени, од званичника Србије стигло је и упозорење да ће грађанима вероватно бити потребна и трећа доза вакцине против корона вируса.

Србија 08.07.2021 | 13:04

Радио Слободна Европа (РСЕ) није добио одговор Владе Србије, Министарства здравља и Института за јавно здравље Србије „Батут“ какав је план за трећу дозу – коме ће се давати и када, и какве се анализе о досадашњој учинковитости вакцина у Србији тренутно спроводе.

Највише грађана Србије примило је кинеску Синофарм вакцину. Више од четири милиона доза ове вакцине стигло је у Србију од јануара када је започета масовна имунизација. Уједињени Арапски Емирати и Бахреин, државе у којима се такође даје Синофарм, већ су почели са применом треће дозе, јер део популације није развио довољан имунолошки одговор после две дозе кинеске вакцине.

Ниједан од произвођача четири вакцине које су доступне у Србији – кинеске Синофарм, америчко-немачке Фајзер/Бајонтек (Пфизер/Бионтецх), руске Спутњик В и шведске АстраЗенека (АстраЗенеца) која је развијена у сарадњи са Универзитетом Оксфорд, још увек није званично саопштио какви се резултати постижу код грађана који би примили трећу дозу вакцине.

Протокол о давању треће дозе за сада немају ни међународне здравствене институције - Светска здравствена организација и здравствени регулатор Европске уније, Европска агенција за лекове.

Ко тражи трећу дозу?

Пензионер Добривоје Симић из Новог Сада је након ревакцине Синофармом у фебруару, крајем априла урадио тест на антитела.

„Утврђено је да немам довољан број антитела, значи као да нисам примио никакву вакцину и то је за мене био велики шок…Међу првима ћу примити ако се појави та трећа доза“, рекао је Симић у видеу који је објављен на РСЕ.

Докторка плућних болести Славици Плавшић, која грађанима преко друштвених мрежа даје савете о вакцинама, каже за РСЕ да се на њену адресу јавио одређени број грађана који су „о свом трошку“ радили тест на антитела, пошто не постоји могућност да се то уради бесплатно, и којима је тест после кинеске Синофарм вакцине показао да немају антитела.

„Они су са правом забринути, јер сматрају да нису довољно заштићени ако немају антитела. За сад држава нема одговор на те проблеме који су прилично чести, иако немамо поуздане информације о томе колики је то број грађана“, истакла је докторка Плавшић, чланица удружења Уједињени против ковида које позива на већу одговорност здравствених власти Србије у пандемији корона вируса.

„Наша држава, односно наши званичници, одлуку о трећој дози пребацују на произвођача“, каже докторка Плавшић. Додаје да би државе требало „да изврше притисак“ на произвођача да донесе своју званичну препоруку или да се препусти држави да направи сопствени план како да поправи имунитет вакцинисаних грађана.

Напомиње да у Србији за сада није могуће да грађани након две дозе Синофарма сами затраже да приме трећу дозу ако немају антитела – ни трећу дозу Синофарма, ни трећу дозу вакцине другог произвођача.

Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) и Бахреин ставили су на располагање Фајзер вакцину као додатну дозу онима који су првобитно имунизовани вакцином коју је развио кинески Синофарм.

Према оцени докторке Плавшић, грађанима Србије треба омогућити бесплатне тестове на антитела, а посебну пажњу би требало усмерити ка ризичној категорији становништва – старијима од шездесет година и хроничним болесницима.

„Много би бољи учинак био да та трећа доза буде вакцина Фајзер, а не Синофарм. Јер ако две дозе нису дале довољан имуни одговор, нереално је очекивати да би та трећа доза истог произвођача дала добар одговор. Или да се добро промисли, да крене поновна вакцинација са две дозе вакцином неког другог произвођача, код становника старијих од 60 година и других ризичних категорија“ рекла је докторка Плавшић, уз напомену да је Синофарм вакцина „добра“ и да је „не треба анатемисати“, као и да је за неке групе становништва „и даље најбољи избор“ јер не изазива јаке нуспојаве.

За сада Србија, како каже, не касни са давањем треће дозе вакцине.

„Зато што би та трећа доза требало да се прими после шест до осам месеци после друге дозе, а прве особе у Србији су примиле вакцину у јануару. Али са логистиком би требало да се почне сада, а да у септембру већ почне позивање првих особа на трећу дозу“, оцењује докторка Плавшић.

Трећа доза не треба да плаши људе

Имунолошкиња и доценткиња Медицинског факултета у Београду Емина Милошевић каже за РСЕ да трећа доза вакцине „није нешто што је страно у вакцинологији“. Многе вакцине дају у три или више доза. Једна од њих је, примера ради, вакцина против хепатитиса Б.

„То (трећа доза) није нешто што треба да плаши људе, ако дође до тога. Само та одлука не би требало да буде донета без претходног промишљања – коме, шта, кад и како“, наглашава Милошевић.

Према њеним речима, битнији параметар од одређивања броја антитела у организму вакцинисаних особа, јесте одређивање ефикасности вакцина – да ли се неко разболео после вакцине или не.

Проценат ефикасности вакцине одређиван је у клиничким испитивањима које су спроводили произвођачи. До процента се долази тако што се упоређује број заражених у вакцинисаној и невакцинисаној популацији.

„Сва клиничка испитивања раде се у одређеном тренутку када кружи одређени сој вируса, када је одређени сој доминантан. Раде се у ороченом временском периоду. Нас занима какав је учинак вакцине у реалном животу“, објаснила је имунолошкиња.

Србија да укрсти податке из ЦОВИД база

Податке о учинковитости вакцинације држава Србија већ сад има, појашњава она. Потребно је, каже, само да се укрсте подаци са потврда о вакцинацији – ко је вакцинисан којом вакцином, са подацима здравствених установа у Србији.

„Нас занима да ли се човек разболео (након вакцинације) или није, да ли је добио упалу плућа и да ли је дошло до смртног исхода. Имамо податке које треба преточити у информацију и на основу тога закључити да ли већ сад постоји разлог да се даје трећа доза вакцине. И ако да – којој старосној групи, који су то људи, да ли је то популација под посебним ризиком“, указује Милошевић.

Први корак је, како каже, да се размотри какав је ефекат вакцинације у Србији код особа старијих од 60 година.

„Код нас је у овој популацији доминантно давана кинеска Синофарм вакцина за коју није позната учинковитост у овој старосној групи. Светска здравствена организација је ову вакцину одобрила за хитну употребу, али се наводи да уопште не може да се изведе закључак о популацији старијој од 60 година, зато што је у трећој фази клиничког испитивања Синофармове вакцине у Бахреину било јако мало људи из ове старосне групе – како у групи вакцинисаних, тако и у плацебо групи“, појаснила је Милошевић. 

Шта кажу званичници Србије?

Епидемиолошкиња и министарка рада у Влади Србије Дарија Кисић Тепавчевић изјавила је 23. јуна да још увек нема поузданих података да ли ће грађани који су имунизовани морати да приме нове дозе вакцина.

Према речима Кисић Тепавчевић, чланице Кризног штаба Србије, досадашњи подаци су показали да имунитет након примања вакцина траје „дуже него што се мислило“.
О трећој дози вакцине 14. јуна говорио је министар здравља Златибор Лончар.

Он је изјавио да тренутно доступна истраживања у земљама са високом стопом вакцинације разматрају два могућа модела за примање треће дозе.

У односу на то шта испитивања покажу, трећа доза вакцине ће се примати од девет до 12 месеци после друге дозе, или ће се после годину дана поново примити две дозе, рекао је Лончар. Није, међутим, прецизирао на које се произвођаче вакцина то односи и на чија се истраживања позива.

Председник Србије Александар Вучић је два дана касније упозорио да постоји опасност од новог таласа корона вируса на јесен и поново позвао грађане да се вакцинишу, уз оцену да вакцина има довољно.

„Ко бога вас молим људи, корона ће да се врати. Имаћемо је у тешком облику, посебно јер ће некима да прође седам или осам месеци од вакцинације“, рекао је Вучић 16. јуна.

Да ли ће Србија проучавати ефекат вакцина?

Да ли је потребна трећа доза, односно какав је ефекат вакцина које се дају у Србији, могла би детаљно да покаже научна студија. Истраживање имунолошког одговора грађана Србије на вакцину против корона вируса, које би трајало две године и обухватило широку популацију, планира Институт за примену нуклеарне енергије (ИНЕП), установа Универзитета у Београду.

Начелница одељења за имунологију у Институту за примену нуклеарне енергије Љиљана Софронић Милосављевић рекла је за Радио Слободна Европа да је студија о ефекту вакцина „предложена, осмишљена и образложена“.

Поред ИНЕП-а, у студији би у Србији учествовали и Медицински факултет у Београду и републички Институт за јавно здравље „Батут“, у сарадњи са стручњацима из земаља Европске уније.

Чека се да је одобри држава, односно да обезбеди новац за њено спровођење.

„Такву одлуку би требало заједнички да донесу Кризни штаб и Влада Србије. Зато што таква студија захтева мало већа средства од оних која се уобичајено додељују научним пројектима. Није одговор само шта данас радити. Пандемија ће још трајати. Могу доћи и нове епидемије. Имали бисмо компетентне стручњаке и методе које то прате на исти начин као у свету.“, напомиње имунолошкиња ИНЕП-а.

Прелиминарни подаци о заштити након вакцине

Док држава не одговори и не одобри студију, имунолози ИНЕП-а врше прелиминарна истраживања - какав је ћелијски одговор на вакцине. Јер, како објашњавају, није довољно само утврдити колико особа има антитела да би се знало да ли је остварена заштита од инфекције и колико дуго та заштита траје.

Љиљана Софрнонић Милосављевић упозорава да то „није права студија, јер је узорак премали“.

„Ћелијски одговор нам показује колико дуго наш организам памти и каквог је квалитета одговор који се покреће вакцином против корона вируса. Ми имамо неке прелиминарне резултате истраживања у ИНЕП-у, али на малом броју (узорака) и на основу тога не смеју да се износе закључци. Наши прелиминарни резултати су показали да се ћелијски одговор развија брзо и да доста дуго траје у односу на појаву и нестанак антитела“, објаснила је имунолошкиња.

Како се даје трећа доза?

У Абу Дабију, главном граду Уједињених Арапских Емирата, трећа доза је могућа три месеца након примљене друге дозе Синофарм, саопштио је представник организације Мубадала Хеалтх која је део државног здравственог фонда, а пренела агенција Ројтерс.

Он је нагласио да је избор вакцине за трећу дозу, Фајзер или Синофарм, слободна одлука примаоца, а здравствени радници нису дали препоруке у вези са тим.

У Бахреину, владин представник је такође потврдио да они који испуњавају услове могу добити додатну дозу вакцина Фајзера или Синофарма, а влада није дала препоруке око избора саме вакцине.

Фармацеутска компанија Фајзер клиничко испитивање треће дозе вакцине почела у фебруару 2021. године.

Извршни директор компаније Фајзер Алберт Бурла изјавио је у априлу да ће грађанима највероватније бити потребна трећа доза шест до 12 месеци након примљене друге дозе, као и довакцинација сваке године због појаве нових варијанти корона вируса.

„Највероватније ће требати и трећа доза, негде између шест и 12 месеци и затим ће бити доцепљивања сваке године, али све то треба потврдити“, рекао је Алберт Бурла за америчку телевизију ЦНБЦ, а пренела агенција Франс прес (АФП).

Раније током априла Фајзер је објавио да је ефикасност вакцине 91 одсто – као и да подаци пробних клиничких истраживања указују да је више од 12.000 вакцинисаних грађана развило имунитет у трајању од најмање шест месеци.

Кинеска фармацеутска компанија Синофарм саопштила је 28. марта да су "прелиминарни резултати показали да додатна ревакцинација може да повећа број антитела и да истовремено побољша способност вакцине да се одбрани од мутација вируса".

Представник Синофарма Џанг Јунтао рекао је да ће „одговор на питање да ли је додатна доза неопходна и када треба да буде дата, бити заснован на резултатима предстојеће треће фазе клиничких испитивања".

Шта кажу међународне институције?

Ко су кандидати за трећу дозу, за сада не зна ни Светска здравствена организација. Директор Канцеларије СЗО у Србији Маријан Ивануша изјавио је 10. јуна за РТС да верује да ће доћи до тренутка када ће трећа доза бити потребна, али да Светска здравствена организација за сада нема тачан одговор када и коме.

Он је указао да је циљ СЗО да до краја 2021. године прву и другу дозу вакцине прими 30 одсто становништва, али да је „свет далеко од тога“.

Европска агенција за медицинска средства (ЕМА) саопштила је 12. маја да је неопходно спровести додатна клиничка истраживања на терену да би се установило колико дуго вакцине против корона вируса штите од заразе, као и да ли је потребна додатна вакцинација како би се појачала отпорност организма на инфекцију.

Начелник одељења за здравствене ризике и стратегију вакцинације Марко Кавалери упозорио је на преурањене одлуке о томе да се становништво додатно вакцинише.

"Морамо да се ослонимо на доказе из реалног живота и остале расположиве податке да бисмо знали када би требало да се употреби и трећа доза", поручио је Кавалери, а пренео Ројтерс.

У Европској унији су, поред осталих, одобрене две вакцине које су у употреби и у Србији – Фајзер и АстраЗенека. Кинеска Синофарм вакцина и руска вакцина Спутњик В, које се дају у Србији, немају одобрење европског регулатора.

Шта је Србија до сад урадила?

Пре „трећег корака“, прво треба проверити како напредују „кораци један и два“, односно – колико је људи у Србији вакцинисано и да ли је то довољно.

Имунолошкиња Емина Милошевић оцењује да је у Србији процес вакцинације „развучен“. За успешну вакцинацију, каже, неопходно је да се вакцинише велики број људи за кратко време.

„Јер то је начин да сузбијете евентуалне варијанте вируса које би донеле нове и нове таласе епидемије. Обухват вакцинацијом код нас није довољно добар да нам пружи колективни имунитет. За колективни имунитет помињало се 70 одсто вакцинисаних у односу на укупну популацију, после су политичари помињали 60 или 70 пунолетних, па тај у изјавама проценат мало по мало пада“, указује она.

Србија је са масовном вакцинацијом почела у јануару 2021. године. За више од шест месеци, према званичним подацима, прву дозу вакцине примило је више од половине пунолетних грађана.

(РСЕ)