Да ли комерцијалне ТВ станице у БиХ од 1. септембра морају престати са радом?!

Хрватска је затражила од Босне и Херцеговине да од 1. јула до 31. децембра ове године започне фазно гашење предајника које користе комерцијалне телевизије. Ради се о аналогном земаљском телевизијском емитовању.

Регион 30.06.2021 | 16:18

У образложењу, које су прослиједили Регулаторној агенцији за комуникације Босне и Херцеговине (РАК), су навели да би “наставак кориштења спорних предајника ометао провођење активности на 5Г приступној мрежи” у тој држави.

Регулаторна агенција за комуникације БиХ обавијестила је о плану гашења аналогних предајника 26 комерцијалних телевизијских станица, потврђено је из ове државне институције за Радио Слободна Европа (РСЕ).

“Наведене фреквенције нису у складу са Планом намјене и кориштења радиофреквенцијског спектра у БиХ и нису предвиђене за аналогну телевизија. Ради се о радиофреквенцијском спектру који треба бити ослобођен за изградњу инфраструктуре широкопојасног приступа интернета у мрежама покретних комуникација”, наводе из РАК-а за РСЕ.

Шта ће гашење аналогних предајника значити за комерцијалне тв станице?

Елвир Швракић, директор комерцијалне сарајевске Хаyат ТВ и предсједник Асоцијације електронских медија, за Радио Слободна Европа (РСЕ) каже, како би се према информацијама које су добили од РАК, до краја године, по захтјеву Хрватске, требала угасити трећина предајника.

“Сигурно је да ће сви медији бити угрожени. Ми гасимо четири предајника која су нама врло битна. Најгоре ће вјероватно проћи неко ко има један или два предајника, па мора оба угасити”, истиче прича Швракић, чија телевизија емитује програм преко тридесетак предајника.

Женевским планом емитовања из 2006. године, све европске земље обавезале су се да ће до 1. децембра 2011. године угасити аналогно емитовање телевизијског програма.

Други рок је био јуни 2014. године, а како ни овај рок није био испуњен, обвезујући рок за БиХ био је онај који је одредила Међународна унија за телекомуникације (ИТУ). То је је био 17. јуни 2015. године. До тад су све земље биле обавезне прећи на дигитално емитовање, али се у случају БиХ то није десило.

Зашто је запело у провођењу?

Босна и Херцеговина је међу првим земљама у регији усвојила Стратегију преласка с аналогног на дигитално емитовање, те обезбједила финансијска средства за реализацију пројекта дигитализације. Но, приликом провођења је дошло до проблема и застоја.

Од укупно одобрених скоро 37 милиона конвертибилних марака (19 милиона еура) за пројекат вишегодишњих капиталних улагања у дигитализацију јавних радио-телевизијских сервиса БиХ, до сада је реализовано тек 6,7 милиона конвертибилних марака (3,3 милиона еура), наводи се у ревизорском извјештају учинка “Дигитализације ТВ сигнала у БиХ” који је израдила Канцеларија за ревизију институција БиХ.

Босна и Херцеговина има један Јавни РТВ сервис, у оквиру којег дјелују три емитера- Радио-телевизија Босне и Херцеговине и два ентитетска, РТВ Федерације БиХ и РТВ Републике Српске. Сва три дјелују на властитим каналима и фреквенцијама.

Канцеларија за ревизију институција БиХ за РСЕ наводи да “одговорне институције државе нису обезбједиле ефикасно и благовремено провођење активности дигитализације ТВ сигнала”.

Истичу и како је дошло до кашњења у доношењу одлука везаних за процес дигитализације и у провођењу активности набавке и инсталације опреме за дигитализацију ТВ сигнала”.

“БиХ је једна од посљедњих земаља у Европи која није окончала овај процес и са таквим стањем сврстава се у ранг неразвијених земаља трећег свијета”, навели су у Извјештају који је усвојила Парламентарна скупштина БиХ у фебруару ове године.

Подсјећања ради, Хрватска је дигитализацију ТВ сигнала окончала 2010. године (за 4 године), Србија 2015. године (за 9 година), док БиХ за 16 година још увијек није окончала процес, додају у извјештају.

“Већина грађана БиХ још увијек је ускраћена за квалитетан дигитални ТВ сигнал”, наводе ревизори.

Пробни сигнали у Сарајеву, Бањалуци и Мостару

Тренутно је на подручју Сарајева, Бањалуке и Мостара осигуран тестни дигитални сигнал за програме три јавна емитера. Међутим, у остатку земље, приватне тв куће, изузев једне, још увијек емитују аналогно.

ТВ К3 из Прњавора, на сјеверозападу БиХ, од 2017. године емитује дигитални сигнал, на основу договора са РТРС-ом да јој се уз мјесечну накнаду дозволи прикључење на дигиталну мрежу мултиплекс канала МУX А, која даје могућност емитовања више дигиталних ТВ канала.

У ту сврху од 2017. године мјесечно РТРС-у плаћа 5.700 конвертибилних марака (2.900 еура).

Бранко Дакић, замјеник директора прњаворске ТВ К3, за РСЕ каже како је овој телевизији, након гашења предајника на Козари, требало 13 мјесеци да изнађе “соломонско рјешење” како би наставила емитовати програм.

“Свјесни смо да морамо плаћати, међутим, цјеновник није усвојен на нивоу Босне и Херцеговине. Регулаторна агенција га није одобрила, ми по њему плаћамо. Да нисмо пристали на то, вјероватно би били угашени”, каже Дакић.

Наводи да би та тв станица до септембра требала угасити три предајника, у Приједору, Бањалуци и Добоју, на сјеверу БиХ.

“Значи три највећа града у Републици Српској фактички би требало угасити. Како ће се то ријешити?! Знам да и друге колеге и друге телевизије гасе по десет, једанаест предајника, поготово све што је у зони Посавине, Мајевице, Семберије ће морати угасити, јер сметаће на том потезу”, истиче Дакић.

Шта се тражи иницијативом у Парламенту БиХ?

Адил Османовић, посланик Странке демократске акције (СДА) БиХ у Парламенту БиХ, упутио је иницијативу којом тражи да се за комерцијалне телевизијске станице нађе прелазно рјешење, како би могле наставити са емитовањем програма.

“Свјесни смо обавеза које је БиХ преузела, али знамо да сад у овој ситуацији, ако би се нагло кренуло до гашења емитирања ТВ сигнала на аналогни начин, би погодило значајан број наших ТВ станица. Гашењем тог програма у тим станицама би онемогућило значајном броју наших грађана на право на информисање који су они до сада имали”, наводи Османовић за РСЕ.

Османовићева иницијатива ће се на дневном реду Парламента БиХ наћи 7. јула. У њој се од РАК-а тражи да изда налог јавним сервисима да комерцијалним медијима у регијама Сарајево, Бањалука и Мостар омогуће даље емитовање о властитом трошку, док се не изнађе коначно рјешење.

“Поставили смо рок Агенцији (РАК-у) 30 дана да изнађе те могућности, а онда након 45 дана детаљно информише Парламентарну скупштину БиХ о подузетим активностима и могућностима да се овим комерцијалним ТВ и радио станицама изађе у сусрет”, каже Османовић.

Ко је одговоран?

Према тексту иницијативе, државне власти су одговорне за кашњење процеса дигитализације и требају предузети мјере којима ће се отклонити опасност која пријети комерцијалним медијима.

Министарство саобраћаја и комуникација БиХ задужено је за набавку опреме која је намијењена за кориштење Јавних радиотелевизијских сервиса БиХ.

У првој фази планирана је набавка опреме за дигитализацију дијела веза и тестних одашиљача за Сарајево, Мостар и Бањалуку. У другој фази предвиђена је набавка преостале опреме за дигитализацију веза, а у трећој одашиљача. С обзиром на дужину трајања процеса дигитализације, Министарство је планирало истовремено провођење процедуре набавке опреме за другу и трећу фазу.

Међутим, према извјештају Канцеларије за ревизију институција БиХ, кључни је застој настао код тендерске документације и инсталације опреме.

“Анализе проведених процедура јавних набава указале су да су кључне слабости у провођењу јавних набавка идентификоване у припреми тендерске документације. Тендерска документација била је предмет жалби и измјена у све четири проведене процедуре јавних набава”, наводе ревизори.

Из Министарства саобраћаја и комуникација БиХ до закључења текста није стигао одговор на питање РСЕ- због чега се касни са набавкама и шта намјеравају учинити по питању најновијег захтјева из Хрватске.

Каква рјешења нуди РАК?

Из Регулаторне агенције за комуникације (РАК) за РСЕ кажу да се мора “хитно и приоритетно дјеловати, јер Међународна унија за телекомуникације (ИТУ) више не штити аналогни сигнал и обавеза БиХ је да поступа по пристиглом захтјеву”.

“Агенција ће са своје стране учинити све да пружи стручну техничку помоћ јавним и комерцијалним станицама у новонасталим околностима, али су могућности изузетно лимитиране. Само уколико у сваком конкретном случају буду процијењено да аналогни сигнал неке од станица не буде ометао сигнал у сусједним земљама, у краткорочном наредном периоду, Агенција ће размотрити могућност за евентуално пролонгирање рокова, али ово треба схватити врло условно и крајње рестриктивно”, кажу из РАК-а.

Упозоравају да очекују да ће се са сличним захтјевима ускоро огласити и регулаторне агенције сусједне Србије и Црне Горе, које ће тражити уклањање аналогних сметњи, са циљем ослобађања спектра, првенствено, за потребе увођења 5Г технологије.

“Уколико се то не учини, БиХ ће бити реално суочена са могућностима тужби пред међународнм судовима, због кршења преузетих међународних обавеза”, додају из РАК-а.

Ова државна институција од Вијећа министара БиХ очекује "хитно доношење нове Стратегије са јасно дефинисаним обавезама свих одговорних учесника у процесу, која би омогућила окончање процеса дигитализације у БиХ".

“У противном, посљедице по БиХ, у случају непоштивања међународних обавеза, могу бити несагледиве и озбиљно угрозити даљи развој тржишта телекомуникација и емитовања”, наводе из РАК.

Према подацима РАК степен искориштености кабловске дистрибуције у БиХ је 82 посто.

БиХ још увијек нема инсталиране ни 5Г мрежне капацитете, а 4Г фаза до данас није остварила пуну покривеност територије државе.

(РСЕ)