Биће додатних санкција политичарима повезаним са коруптивним радњама

Амерички предсједник Џозеф Бајден проширио је уредбу о блокади имовине и забрани уласка у Сједињене Америчке Државе особама које доприносе дестабилизацији ситуације на Западном Балкану.

Босна и Херцеговина 29.06.2021 | 07:37

Одлука предвиђа додатне санкције појединцима који су већ на америчкој црној листи.

“Уредба је заправо иста која је и раније постојала, с тим што су овдје сада додатно наглашени критеријуми који се односе на умијешаност у корупцију, као и могућност санкционисања лица која помажу у организованом криминалу и корупцији”, појашњава Корајлић у емисији БХТ1.

Она сматра да би америчка “црна листа”, на којој се налазе бх. политичари повезани са коруптивним радњама, ускоро могла бити и проширена.

“Ми смо већ имали неколико случајева званичника у Босни и Херцеговини који су санкционисани од стране Стејт Департмента, а управо због умијешаности у корупцију. То су Никола Шпирић и Амир Зукић, међутим сада са овим допуњеним критеријумима претпостављамо да би то значило да ће се ускоро и сама листа проширити и да ће се заузети много стриктнији став према званичницима у БиХ по том питању”, истиче Корајлић.

Извршна директорица “Транспаренцy Интернатионал БиХ” поставља питање колико ове санкције имају ефекта на званичнике у Босни и Херцеговини.

“С обзиром на то да смо видјели да претходно изречене санкције нису нешто претјерано имале утицај на званичнике у БиХ. Господин Шпирић је практично доживио оживљавање своје политичке каријере и позиције у странци, док су за господина Зукића санкције изречене када се већ водио поступак против њега и када је већ заправо изгубио политичку моћ и позиције унутар странке и у институцијама”, подсјећа Корајлић.

Сједињене Америчке Државе имају могућност да блокирају имовину, међутим, како је рекла, то за наше политичаре апсолутно ништа не значи јер они нису склонили своју имовину у САД, већ у неке друге државе које су “мало више пријатељске према онима који су умијешани у корупцију и организовани криминал”.

“Због тога нису некако ни сматрали превише трагичним чињеницу да су се нашли на оваквим листама и да су према њима изречене санкције”, закључује Корајлић.

Она је оцијенила да САД-а и Европска унија проблем корупције међу политичарима третирају на потпуно различит начин.

“Европска унија има мало другачији начин функционисања и доношења одлука. За овакве механизме ви бисте морали постићи консензус унутар ЕУ која је и сама са собом у проблемима и не зна шта да ради са званичницима из држава чланица ЕУ који се на сличан начин понашају, тако да је позиција ЕУ и САД-а мало другачија по том питању”, тврди Корајлић.

Европска унија, с друге стране, требало би да заузме одлучнији став према бх. званичницима који коче процесе напретка БиХ ка ЕУ, мишљења је Корајлић.

“Ви сада имате врло благи приступ званичника ЕУ који одговорност траже на неком генералном нивоу. Евентуално ће групно кривити политичаре с којима истовремено преговарају и сједе, али до сада нисмо видјели приступ да се директна индивидуална одговорност тражи за оне који су блокирали и онемогућили усвајање кључних реформи”, сматра Корајлић и додаје:

“Ја морам подсјетити да прво ми не испуњавамо своје обавезе као држава, јер бисмо ми требали да се бавимо процесуирањем оних који су одговорни за корупцију, а не да чекамо друге државе да именују те људе и да их на неки свој начин санкционишу”, рекла је, између осталог, Ивана Корајлић.

(БН)