Ове вакцине штите од вируса корона доживотно?!

Ново истраживање које је у понедјељак објављено у часопису “Нејчр” сугерише да је могуће да вакцине против ковида-19 које су направили “Фајзер” и “Модерна” пружају доживотну заштиту од те болести, преноси Неw Yорк Тимес.

Свијет 28.06.2021 | 19:42

Научници су открили да су особе које су примиле обје дозе било којег од тих вакцина, развиле снажан и стабилан имунолошки одговор на ковид. Уз то, показало се да су антитијела која производе учинковита у борби против двије варијанте корона вируса САРС-ЦоВ-2.

То значи да би вакцинисани могли имати дуготрајан имунитет, вишегодишњи па чак и доживотни, те да се неће морати поново вакцинисати, чак ни у случају да корона вирус додатно мутира у нове варијанте.

– Издржљиви имунитет коју стварају ове вакцине је добар знак – рекао је др. Али Елебеди, имунолог са Универзитета Вашингтон у Сент Луису, те водећи аутор овог истраживања.

У истраживању учинковитости “Фајзерове” и “Модернине” вакцине против ковида-19 судјеловала је 41 особа, од којих је осам претходно било заражено ковидом.

Научници су у склопу истраживања проучавали лимфне чворове, жлијезде које производе меморијске лимфоците Б, ћелије имунолошког система које памте пријетње с којима се човјек сусреће.

Захваљујући тим ћелијама, људски имунитет може брже дистрибуисати антитијела за поновну борбу с том истом пријетњом. Такође, ако антитијела понестане, меморијски лимфоцити Б могу произвести још. Меморијски лимфоцити Б крвотоком могу циркулисати годинама, па чак и деценијама.

Након што се неко вакцинише против ковида-19 или га преболи, у лимфним чворовима се формира герминативни центар, мјесто гдје се зрели лимфоцити Б узгајају, диференцирају и мијењају гене својих антитијела током нормалне реакције организма на инфекцију.

Научници су из лимфних чворова учесника истраживања пет пута узимали узорке – три, четири, пет, седам и 15 седмица након примања прве дозе вакцине.

Истраживање је показало да су герминативни центри код учесника истраживања били доста активни и четири мјесеца након примања вакцине те да број меморијских лимфоцита Б који су запамтили ковид-19 није пао. Герминативни центри су код већине најактивнији током двије седмице након имунизације, а потом им продуктивност падне.

– Чињеница да су реаговали и четири мјесеца након вакцинације је заиста јако добар знак – рекао је Елебеди.

Иако су у истраживању судјеловале особе које су примиле “Фајзерову” вакцину, Елебеди је рекао да би се исти закључци могли примијенити и на Модернину вакцину јер је направљена помоћу исте технологије, технологије гласничке РНК (мРНК).

Студија није обухватила вакцину “Џонсон и Џонсон”, а Елебеди је рекао да сумња да би имунолошки одговор био толико јак, јер је ова вакцина направљена помоћу другачије технологије.

(Агенције)