Ревизори у Српској и по деценију не улазе у јавна предузећа
Нека од највећих јавних предузећа у Републици Српској, која су због дугогодишњег лошег пословања доведена на ивицу опстанка, годинама нису предмет контроле Главне службе за ревизију, а рекордер су свакако „Шуме Српске“ чије финансије ревизори нису „прочешљали“ дуже од деценије.
Република Српска 23.06.2021 | 09:47Ово предузеће коначно се нашло на списку планираниих ревизија Главне службе за ревизију јавног сектора РС, а нема сумње да ће ревизори имати шта да контролишу. Такође, у овој години планирана је и ревизија „Жељезница РС“ те „Путева РС“.
Поред „Шума“ који нису биле предмет ревизије од 2008. године, ревизори РС дуго нису били ни у „Жељезницама“, тачније од 2015. године, у „Поштама Српске“ ревизори су посљедњи пут били 2017. године, док годинама нису били ни у појединим предузећима из система „Електропривреде РС“. „Путеви РС“ су задњи пут били предмет ревизије 2014. године, а „Аутопутеви РС“ 2015. године.
Пројект координатор у Центрима цивилних иницијатива (ЦЦИ) Жељко Нинковић каже за ЦАПИТАЛ да од почетка рада Главне службе за ревизију јавног сектора, па до данашњег дана, у јавности остаје утисак да се јавна предузећа не ревидирају у довољној мјери, или се ревидирају са великим протоком година, између двије ревизије.
Робне резерве примјер закашњелог уласка ревизора у јавно предузеће
Као примјер закашњелог уласка ревизора у јавно предузеће наводи Робне резерве РС у које су ревизори ушли тек када је већ дошло до потпуне дубиозе, а касније и стечаја и пропасти.
„Да су тадашњи ревизори, „ушли“ раније у ово предузеће, можда би судбина овог предузећа била потпуно другачија. У овој години су планиране четири ревизије јавних предузећа, а јавност треба бити будна и испратити шта се то догодило у ’Шумама Српске’, ’Жељезницама’ и какви су налази. Ово су огромне ревизије. И не би било добро да се опет чека деценија да се посјете ова предузећа. Праћење препорука које ће бити дате, може бити кључно за будућност и судбину радника у овим предузећима“, навео је Нинковић.
С друге стране, истиче и да Главна служба за ревизију јавног сектора РС има ограничене капацитете, а што је условљено и буџетом који се издваја за рад Главне службе.
„Просто је немогуће да поред ревизија код обавезних субјеката ревизије, њих 25, затим код јавних установа и локалних заједница, овај број ревизора може више урадити у вези са ревизијом јавних предузећа. Посебно са аспекта да је процес ревидирања дуготрајан, и некада траје и по неколико мјесеци, у зависности од сложености пословања код субјекта ревизије“, каже он.
Одбор за ревизију треба да тражи посебне ревизије
Акценат би, додаје, требало ставити на улогу Одбора за ревизију Народне скупштине РС, који има могућност да тражи посебне ревизије, али то не чини. Каже да би те ревизије Одбор требао тражити у свакој ситуацији гдје се дешавају честе смјене руководилаца у јавним предузећима, гдје се стално иде за задуживањем, како би јавност добила „скенирану“ слику предузећа.
“Било би добро да грађани и јавност имају могућност да „делегирају“ бар један субјект ревизије, путем веб странице Главне службе за ревизију или путем странице Одбора за ревизију. То би донијело и транспарентности и повећаном интересу грађана за процесе ревизије. Треба радити на иновирању процеса, а опет бити опрезан да се не наруши независност у раду Главне службе за ревизију“, закључује Нинковић.
Познато је да су јавна предузећа у Српској политички плијен и да се на руководећа мјеста доводе подобни страначки, а не стручни кадрови, што је условило и суноврат ових фирми, које умјесто да у буџет доносе приход по основу дивиденде, све више постају терет за буџет.
У прилог томе говори и податак, да јавна предузећа не могу да измирују ни обавезе за порезе и доприносе и прије неколико мјесеци су дуговала милионе КМ Пореској управи РС. Поред тога, сва ова предузећа оптерећена су вишком запослених.
Према подацима Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ) Република Српска има 219 јавних предузећа. Запошљавају армију од 27.000 радника, а располажу имовином вриједнијом од 12 милијарди марака. Остварују годишње приходе од око 2,5 милијарде марака, али углавном послују са скромном добити и губицима, те углавном стагнирају или чак назадују.
(Цапитал)
Коментари / 10
Оставите коментарШворц
23.06.2021 07:59У Рибнику немате шта контролисати, ревизију газдинства је урадио Зоран Стојичић и Жељо Вишекруна
ОДГОВОРИТЕТреба тако
23.06.2021 08:47Ни у јавној установи Дом за дјецу и омладину без родитеља Рада Врањесевиц се нема шта контолисати. Све је пометено. Дом у минусу милион марака. Доприноси се не плацају. Али зато директор увецава своје рачуне, уклњижио два стана, аутимобиле на себе и жену. Све од плата. Ахаха. А социјална установа.
Суд
23.06.2021 09:03Контроле у већим судовима и Окружном тужилаштву нису детаљно прегледале ревизије 8 година.....
Борис
23.06.2021 11:21Знам барем 10 приватних фирми у које инспекција није никада ушла
јашта
23.06.2021 08:50Ма и кад уђу, напишу препоруку, ко рецепт за бол у грлу
ОДГОВОРИТЕАма
23.06.2021 13:29Јавна тсјна ревизории раде за политицкотyјкунску мафијуууууу
Тропиц
23.06.2021 09:19Кад је несто господин Боско Цеко нестале су и ревизије.
ОДГОВОРИТЕСега
23.06.2021 10:50Висе не слузе ни за прасину у оци народу, просто системки им се мозе, једина сврха њиховог постојања као редом свих је лицна корист сто користе криминалној мафији.
ОДГОВОРИТЕСоколац
23.06.2021 15:22Само сг Романија фризира резултате 10 милиона дубиоза,а управници мулти милионери.
ОДГОВОРИТЕXxx
23.06.2021 18:46Како је бивши директор шумског газдинства Борије из Теслића рекао својим радницима против којих је подњета кривична да се ништа несекирају и да врх СНСД стоји иза њих, и тако је и било, све стоји, истраге нема а овај садашњи директор све вратио на посао.
ОДГОВОРИТЕ