Страдалнијег народа од српског у историји није било

У 20. вијеку у региону није било страдалнијег народа од српског, али Срби су немарни према својој прошлости, указали су саговорници у емисији „Глобално“ и навели да је ту заказала и интелектуална и политичка елита која је, све до посљедњих неколико година, културу сјећања схватала као секундарно питање.

Република Српска 02.06.2021 | 23:12

Српске жртве, милиони наших предака, због вјере, идеологије, због тога што су припадници другог народа, губили су животе на најмонструознији
начин. Међутим, култура сјећања на те злочине и даље је у јавности блиједа, недовољно актуелизована од стране академске заједнице, указују
српски историчари. 

- Срби су, прије свега, немарни према себи. Друго, то је југословенско насљеђе, насљеђе југословених магли и измаглица. Зарад мира у кући,
Срби су на перфидан начин тјерани на заборав. Кривим их због тога што су пристајали на ту политику, рекао је Огњен Карановић, директор Центра за друштвену стабилност.

Карановић оцјењује да власти и у Србији и Републици Српској у посљедњих неколико година поново активирају ово питање.

Међутим, по процјени Душана Басташића, предсједника Удружења „Јадовно 1941“, и даље кључна стратишта су без адекватног обиљежја. Он је
истакао да се све своди на обећања власти која се вуку годинама и као примјер наводи Доњу Градину.

- У Доњој Градини нисмо наше сународнике, наше жртве сахранили, него ту леже на мјестима гдје су поклани и затрпани. До данас нисмо смогли снаге да их ексхумирамо, опојемо те мошти и да их сахранимо. Поразно је и то да на том стратишту нисмо видјели никакву меморијалну собу, меморијални комплекс, споменик, рекао је Басташић.

Иако се Титовим сљедбеницима много тога може замјерити због заташкавања усташких злочина, ипак, како наводи Басташић, у вријеме
Југославије, на инцијативу породица жртава направљено је  5.000 антифашистичких споменика у Хрватској, а након посљедњег рата, у Хрватској порушено је 3.000. Хрватске власти, нажалост, на све то ћуте или иду линијом маргинализовања злочина над српским народом, указао је
предсједник Удружења „Јадовно 1941“. 

- Мислим да господа која су на власти у Хрватској знају праву истину, али ова њихова реторика прилагођена је политичким интересима. Очито је
да један значајан дио хрватског друштва и гласачког тијела нису они који баштине тековине антифашизма, оно што пише у хрватском Уставу, рекао је Басташић.

Огњен Карановић, директор Центра за друштвену стабилност, сматра да све жртве заслужују правду, без обзира на вјеру, али да, како је рекао,
постоје неки злочини који су урезани у колективно памћење који не могу бити релатизовани због неких других злочина.

Да би очували сопствени идентитет, знали какву будућност градити, сјећајмо се жртава, преносимо та сазнања, да не само Србима, већ било
ком другом народу више никада се не десе такви злочини, истакли су саговорници у емисији „Глобално“.

(БН)