Може ли Русија кочити именовање Шмита за новог високог представника у БиХ?

Једино противљење исказала је Русија, с раније познатим ставом да се Канцеларија Високог представника укине.

Службено именовање јединог кандидата за високог представмика, Кристиана Шмита, биће потврђено првог августа на сједници ПИК-а.

Једино противљење исказала је Русија, с раније познатим ставом да се Канцеларија Високог представника укине.

Поставља се питање хоће ли то кочити процес потврђивања пред Савјетом безбједности Уједињених Народа?

Право гласа Шмиту, кандидату Њемачке, чланице ПИК-а, осим Русије дале су подршку за његов долазак на чело ОХР-а. Међутим, службено се Русија није огласила, осим раније познатог става, да треба радити на укидању Канцеларије високог представника у БиХ.

То је довело до питања, може ли и хоће ли приликом потврде код Савјета безбједности УН-а уложити Вето?

Савјет безбједности, како тврде стручњаци, нема право гласа о одлуци.

“Савјет безбједности само прими к знању ту одлуку, а одлуку доноси ПИК. Она је донесена јуче, а вјерујем да ће она још једном бити потврђена директно на идућем састанку ПИК-а идуће седмице. Али одлука је донесена и она је коначна”, рекао је Бодо Wебер, политички аналитичар. 

Противљење Русије у овом случају се може оправдати тиме што Русија има своје интересе који нису везани за БиХ. Они су, како појашњава професор међународних односа, директно везани за Украјину као њен једини стратешки интерес.

“Она је заинтересована да стране земље схвате да не могу Украјину увући у НАТО и да треба да се извуку из те процедуре и за то врши притисак на дјелу који је традиционално под утицајем запада… то су Србија и БиХ”, казао је Златко Хаџидедић, професор међународних односа у Сарајеву.

Други циљ Чланице ПИК-а изгледно имају други циљ, посебно Европа и Америка – да се именовање Шмита што прије заврши. Хоће ли у овоме поново бити празног хода?

“Валентин Инцко је поднио оставку, а нови представник би требао да буде од 1. августа и ту настаје опасан празан простор, тзв. интерегнум. И он би могао изазвати једну чудну ситуацију да фактицки одређено вријеме останемо без високог представника и да Русија својим блокирањем ту ситуацију додатно погорша”, додао је Хаџидедић.

Шмит би онда, уколико не буде додатног оспоравања, требао 1. августа наслиједити Валентина Инцка, који је на тој функцији био од 2009. године. 

(Агенције)