Додик у посљедње вријеме све мање мирно спава, а ево и зашто?!

Кристијан Шмит је, 27.05.2021., именован за новог Високог представника за БиХ. Та вијест, нема сумње, може само да обрадује сваког часног становника Босне и Херцеговине.

Република Српска 28.05.2021 | 10:44

Пише: Слободан Васковић

Именовање Шмита се може посматрати кроз више димензија.

Она најважнија подразумијева да је међу најважнијим планетарним Факторима постигнута сагласност да се мора нешто предузети по питању Босне и Херцеговине, јер је постало евидентно да постојећа политичка олигархија ту државу гура у муљ из којег ће се тешко моћи извући.

 

Босна и Херцеговина је географски позиционирана на тлу Европе. Сходно томе, није изненађење да је задатак пресијецања „Гордијевог чвора“ у Босни и Херцеговини повјерен Њемачкој. Шмит је можда именован од стране међународних партнера, али је он у суштини званични представник државе Њемачке.

Нијемци су познати по својој радној етици и перфекционизму. То у овом случају може само значити да је тројац Милорад Додик - Бакир Изетбеговић - Драган Човић одиграо свој посљедњи танго. Управо су та три лешинара одговорна за то што се грађани у Босни и Херцеговини налазе свјетлосним годинама далеко од европског стандарда.

Иако између поменута три политичка лешинара суштински не постоји никаква разлика, ја ћу се у овом тексту детаљније позабавити са мени омиљеним политичким лешинаром, који се одазива на име Милорад Додик. Додуше, како ствари стоје, исправније би било рећи да се ради о политичком лешу, којем то још нико није саопштио.

Многи мисле да ће Милорад Додиик постати политички леш у тек октобру 2022. године, након што постане јасно да су он и његов СНСД тешко поражени на општим изборима. Ипак, они боље упућени добро знају да је Додик постао политички леш већ 12.06.2019. године. Он је тога дана одбио да прими у опроштајну посјету тадашњу амбасадорицу Њемачке Цхристиане Хохманн.

 

Додик је тим чином показао, прије свега, да је обична сеоска џукела, са озбиљним недостатком кућног одгоја. Међутим, то није највећи Додиков проблем у том догађају. За њега је пуно проблематичније то што је тиме показао чин агресије према најснажнијој држави у Европи. Правило о неповредивости дипломатских представника је старо колико и цивилизација. То правило је искристалисано још у првим државама насталим у Старој Месопотамији. Оно није кршено чак и за вријеме трајања ратова између држава.

 

Нијемци су емотивно хладан народ, али истовремено и народ са одличним памћењем. Оно што Додика треба да забрине је то што је његов чин агресије према Њемачкој забиљежен тамо гдје и треба, и то масним словима.

Овдје треба рећи да се од Додика и није очекивало да мисли о било чему осим о себи и томе како ће опљачкати властити народ. Да је Додик којим случајем мислио о добробити свог народа, као што то раде озбиљни државници, он би са поменутом амбасадорицом успоставио што је могуће приснији однос и исти искористио за привлачење њемачких инвестиција у Републику Српску.

Тако то бар раде озбиљни државници, а предсједник Србије Александар Вучић је најбољи примјер за то. Са доласком на власт Александра Вучића, започета је нова ера у односима два народа, Срба и Нијемаца. 

 

Тај искрени и пријатељски однос је донио доброг и једном и другом народу. Са једне стране, Нијемци су добили поузданог пријатеља на Балкану, на којег ће моћи рачунати као фактор мира и стабилности. 

Са друге стране, Срби су добили поузданог заштитника својих интереса у Бриселу, као и огромне инвестиције које њемачке компаније улажу у Србију.

 

За Додика очигледно није битно то што њемачке компаније на територији Србије тренутно запошљавају око 67.000 радника. Тиме су њемачке компаније себе ставиле на позицију број 2, када је у питању ранг листа послодаваца који запошљавају највећи број радника у Србији. 

Први послодавац на тој листи је држава Србија, што је и логично јер се у запослене убрајају и они који раде у државним органима.

Осим што је антидржавник и мрзитељ сопственог народа, Додик је у посљедњих неколико мјесеци показао да је и тотално неупућен у глобална дешавања.  

Морам признати да са ове временске дистанце доста комично дјелују Додикове изјаве у вези именовања Кристијана Шмита на позицију Високог представника за Босну и Херцеговину. У маниру сеоског пијанца, Додик се својски трудио да јавности објасни како он све зна и да од доласка Шмита нема ништа. Каква будала.

 

Више извора из најближег окружења Додика ми је рекло да он у посљедње вријеме врло лоше спава. Нису ријетке ситуацији када се Додик на страначким састанцима појави неиспаван, па онда сву своју нервозу искали на најближе сараднике. О томе би доста могли да кажу Срђан Мазалица и Срђан Рајчевић.

На жалост по Додика, морам му саопштити да он у наредним мјесецима треба да рачуна на још мање сна него у протеклих шест мјесеци.

Како би протраћио те бесане ноћи, предлажем му да покуша наћи одговор на сљедећих пет питања:

1. Са ким се то Зоран Тегелтија састаје у посљедње вријеме и шта тражи од тих људи

2. Зашто је Игор Радојичић одбио све функције које су му од стране СНСД-а понуђене након локалних избора?

3. Зашто Небојша Радмановић у посљедње вријеме крши страначку дисциплину у ПС БиХ?

4. Шта то у посљедњих мјесец дана спрема Драган Лукач?

5. Какве су шансе да ускоро Уједињена Српска изађе из коалиције и колико ће требати да прође дана или часова након тога да исту одлуку донесу Социјалистичка партија и НПС Дарка Бањца?

На крају, преостаје ми још да кажем: Ауф Wиедерсехен Херр Додик!