Ускоро камионе неће имати ко да вози, возачи одлазе

БиХ би ускоро могла да остане без професионалних возача. Због бољих услова живота све већи број њих одлази у Словенију. Надлежне институције, међутим, и даље остају слијепе за тај проблем.

У 2019. и 2020. години из БиХ у земље Европске уније отишло је више од 4.500 професионалних возача. Један од њих је и Бојан Лукић из Бијељине. Мотивације за одлазак му, каже, није недостајало.

“Мотивисало ме то што су доста бољи услови у Словенији у односу на овдје. Може више да се напредује у односу на БиХ. Колико су тамо бољи услови показује и то што је мој отац тамо раније био возач, радио је код приватника. Успјели смо да сакупимо одређену количину новца и отворимо фирму, да будемо превозници. Тренутно имамо четири запослена радника и 5 камиона”, каже Лукић.

Лукић додаје да имају у плану да с времена на вријеме запосле још понеког возача. Ове године ће свом возном паркингу додати три или четири камиона.

У истом периоду преко 1.200 превозничких фирми је своје возаче одвело или је пререгистровало своје камионе у европским земљама, каже Никола Грбић, предсједник Удружења превозника за унутрашњи и међународни транспорт Републике Српске.

“Наћи возача у БиХ и Републици Српској је сада заиста умјетност. Да га платите сувим златом нема их. Оно што је остало су млади момци који су тек положили возачке испите и нису адекватан кадар на међународну шпедицију”, наглашава Грбић.

Превозници никад нису били у тежој ситуацији. Грбић упозорава да ће озбиљан проблем настати кад престане пандемија вируса корона, што ће донијети огроман одлив и оно мало радне снаге што је остало. Додаје да ће економске посљедице бити несагледиве. Поразно је, каже, то што институције не реагују.

“Мислим да нема превозничке фирме у БиХ и Републици Српској која нема паркираних пет, десет или 20 камиона које нема ко да вози. То је заиста огроман проблем и ако институције не схвате и не сједну да разговарају на који начин то ријешити и зауставити људе, имаћемо огроман проблем”, тврди Грбић.

Истиче да ускоро неће имати ко да довезе робу, храну и санитетски материјал, нити да одвезе репроматеријал и било шта друго.

Због тога држава мора да ради на оживљавању домаће привреде, сматрају економисти. Економиста Срђан Лалић каже ће се становништво на овим просторима задржати само ако му се понуди реална шанса.

“Задржаћемо их ако им понудимо радна мјеста, али не мјеста у услужном сектору већ у реалном, производном сектору. Онда ће добити услове за унапређење квалитета свог живота, а онда ће се унаприједити и стандард живота”, објашњава Лалић.

Потребно је увести мјере штедње, поново покренути предузећа, усмјерити се на извоз и пораст продуктивности, те повећати инвестиције. Додатна и убрзана задужења нису решење, јер земљу воде у још већу зависност од увоза, закључује Лалић.

(БН)