Тим професора открио "слабу тачку" вируса корона

У експерименталне методе којима се дошло до овог рада убраја се и кориштење врло скупог крио-електронског микроскопа којим је могуће структуру неког дијела организма снимити до најситнијих дијелова, готово до атома. Тако је и овдје процес снимљен досад најдетаљније.

Банова је група у сарадњи с колегама на универзитетима Цорк у Ирској те Лаусанни и Берну у Швицарској проучавала како се вирусни протеини синтетизују на основи информације у САРС-ЦоВ-2 геному.

“Тај је процес врло необичан јер вирусни РНК мора навести наше рибосоме да направе погрешку у читању геномске поруке, што се назива програмирана “промјена оквира читања”. Тај је процес од кључне важности за вирус јер се тако произведу протеини одговорни за репликацију вируса. Наше откриће показује како долази до такве промјене оквира читања када наши рибосоми синтетизирају вирусне протеине”, каже молекуларни биолог.

Занимљиво је што се у раду спомиње и цинк који је у почетку пандемије био један од метала често спомињан као благотворан у развоју имуности.

“Цинк је елемент који је важан за нормално функционисање тијела и сматра се да има важну улогу у функционисању станичног имунитета. Наше је откриће показало да се та промјена оквира читања вирусног РНК-а догађа управо у тренутку када се производи вирусни протеин на који се веже цинк. Дакле, индиректно се може закључити да би цинк могао утицати на тај кључни вирусни процес, али засад није јасно на који начин”, рекао је проф. Бан.

Јасно, најважније је може ли се такво откриће конкретизовати, односно претворити у лијек или побољшање за постојеће вакцине.

“Како је промјена оквира читања РНК поруке јединствен за вирус, у нашим се станицама тако нешто не догађа па би било који спој који инхибира тај вирусни процес могао бити користан као почетна тачка за развој лијекова против ЦОВИД-19. Наше је истраживање показало да хемијски спојеви који спречавају промјену оквира читања вирусног РНК-а такође спречавају репликацију вируса у станичним културама.

Успркос тому, ти спојеви још немају ниво активности да би се користили као лијекови, али наши експерименти показују да ће их бити могуће оптимизовати”, објаснио је научник и упозорио је да је до генеричког лијека за нови коронавирус још заиста дуг пут.

“Наше познавање САРС-ЦоВ-2 већ је доста детаљно. Међутим, да би се развио нови лијек који је клинички испитан, треба у просјеку десет година. Упркос томе што ће се процес истраживања нових лијекова убрзати колико се може, с обзиром на то да је ријеч о вирусу који узрокује пандемију, мислим да је заштита путем вакцинације најбоље рјешење, а не нада у брзи развој нових лијекова”, каже научник.

(Агенције)