Треба ли нам 8 сати сна, 8 чаша воде или 10.000 корака дневно?

Ако вам је фокус икад био на властитом здрављу и ономе што зовемо здравим начином живота, вјеројатно сте повремено наишли на опће здравствене савјете око тога колико би дневно требали ходати, колико, што и када јести и пити или колико спавати. Но, требамо ли стварно у дану направити баш 10.000 корака да будемо здрави и фит? Или попити осам чаша воде и одспавати осам сати?

Здравље 13.05.2021 | 21:00

Према америчкој научници и савјетници за вјежбање и одржавање кондиције Тамари Хеw-Бутлер, неки од тих савјета су доста општа, а праве норме зависе од више факотра и могу бити за свакога друкчије. Она тако за дневни унос воде за Тхе Сун каже да количина воде која је човјеку потребна зависи најприје о његовој тјелесној тежини, затим о вањској температури, новоу тјелесне активности и слично.

Десет хиљада корака дневно
Бројка од 10 000 датира још од Олимпијских игара у Токију 1964. године кад је једна јапанска фирма продавала педометар Манпо-кеи: Ман као човјек, према ријечи за кораке и кеи, јапански метар. Продаја Манпо-кеи педометра доживјела је глобални успјех, а бројка од 10.000 људима је остала у уху.

Ново истраживање с Харварда неколико је година пратило 16.000 жена у седамдесетима, а истраживачи су им биљежили број дневно пређених корака те вријеме и узроке смрти.

Четири године касније, њих 504 је умрло, а просјечни број дневних корака оних које су живјеле дуже био је 5500.

Пет порција воћа и поврћа дневно
Истраживачи с Империал Цоллегеа у Лондону открили су да је, иако пет порција воћа и поврћа дневно може смањити ризик од карцинома, болести срца и можданог удара, најбоље појести двоструко толико.

Истраживање је објављено у Интернатионал Јоурнал оф Епидемиологy, а показало је да је 800 грама или десет порција дневно највише штитило од наведених болести, а аутор истраживања др. Дагфинн Ауне каже да би се, кад бисмо сви конзумирали десет порција дневно, у свијету сваке године спријечило око 7,8 милиона прераних смрти.

Осам сати сна дневно
Познато је да сан поправља имунолошки сустав и ментално стање те да може и смањити ризик од неких озбиљнијих болести попут дијабетеса типа 2 или болести срца, али колико сна стварно за то требамо?

Британска Национална заклада за здравље спавања каже да здраве одрасле особе требају седам до девет сати сна кроз ноћ, бебе, мала дјеца и тинејџери нешто више од тога, а сви старији од 65 година седам до осам сати сна. Исто тако они који спавају мање од шест сати дневно имају, према стручњацима са Свеучилишта у Единбургху, 30 посто већу вјеројатност за развој деменције у старости.

И то 400 калорија за доручак и по 600 за ручак и вечеру, а разлика се унесе напицима и грицкалицама између оброка, каже Свјетска здравствена организација, али неки стручњаци истичу и да не бисмо требали бројити унос калорија, јер их ионако сви различито брзо сагоријевамо.

Осам чаша воде дневно
Препоруке о осам чаша дневно датирају још из 1945. године, кад се сматрало да већина одраслих треба око 2,5 литре воде дневно, што је један милилитар за сваку калорију хране. Слични савјети вриједе и данас, иако нису сви љекари сложни око тога треба ли попити толико воде или је боље воду у организам уносити кроз разне намирнице богате водом.

Педијатар Аарон Царролл истиче да већина нашег уноса воде долази из извора попут воћа и поврћа, пива, чаја и каве, а знанственица Тамара Хеw-Бутлер каже да потребна количина воде овиси о разини тјелесне активности појединца, његовој тјелесној тежини и вањској температури.

Не више од шест грама соли дневно
Со је неопходна за здрав нервни систем и одржавање мишића у покрету, али претјеривање повећава ризик од срчаног и можданог удара.

Британске владине смјернице кажу да здраве одрасле особе не би требале конзумирати више од шест грама дневно, а удруга Ацтион Он Салт каже да већина људи дневно потроши 8,1 грам соли, а кад бисмо то смањили за 25 посто, смањили бисмо и мождане ударе за 22 посто те срчане за 16 посто.

Здрави БМИ је 18,5 – 24,9 Индекс тјелесне масе (БМИ) користи се за категоризацију здравља: Висок или низак БМИ може тако бити показатељ лоше прехране, ниске нивое активности или високог стреса, а израчунава се дијељењем тежине у килограмима с висином у центиметрима. Распон од 18,5 до 24,9 БМИ сматра се здравим, а све испод тога је похрањеност, односно изнад је претилост.

Ипак, сам БМИ не може бити одраз нечијег цјелокупног стања организма – томе у прилог иду и примјери професионалних спорташа; најчешће боксача и рагбијаша које због велике мишићне масе БМИ може сврставати међу претиле, премда немају много масноћа у тијелу и потпуно су здрави.

(Вечерњи лист)