"Кад је мука ђе си Ђука, кад једемо, Ђуку не зовемо"

Кад год се лидер СНСД-а, свих директора, свих тајкуна, свих пара, и уредник (скоро) свих медија у Републици Српској – Милорад Додик – почне позивати на опозицију и на народ – није добро! “Заглибио” је у свом политичком егзибиционизму и треба му неко да га “вади”.

Тако је и овог пута. И сада је само питање тренутка када ће од владајуће (папак) већине у НСРС наручити неку расправу, или чак одлуку о референдуму о независности, отцјепљењу, раздруживању, праву на самоопредјељење, тако нешто, који ће касније бити проглашен анкетом, или неће бити објављен у Службеном гласнику, поништиће га Уставни суд, или нешто слично. Јер се унапријед зна да никако неће моћи бити реализован, да ће проћи слично као плоча првом предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу на студентском дому у Палама: послужиће Милораду Додику у политичкој кампањи, а затим ће бити заборављен.

Зна ли ико данас гдје се налази та плоча? Гдје је завршила? Шта је са њом? Занимали то икога?

ДОДИКОВО РЕФЕРЕНДУМДУМАЊЕ УПРАЗНО

Додик је до сада више од тридесет пута најављивао референдуме. О независности Републике Српске, постојању и одлукама Суда БиХ, уласку у НАТО, прикључењу Хрватске ЕУ… Аналитичари биљеже да је у 2006. години референдум најављивао шест пута, у 2009. три пута, 2012. шест пута, у 2013. седам пута… и тако редом, што непарним, што парним годинама. Непарне су, иначе, предизборне, а парне изборне. Текућа година је предизборна, наредна је изборна, на реду су општи избори. У њој се очекује кандидатура Милорада Додика за позицију предсједника Републике Српске.

И најаве нових референдума.

А за неуспјех, који је унапријед загарантован, биће оптужена опозиција. И то за “издају”. Како сазнајемо, овога пута Додик није далеко од тога да “за издају” оптужи и – народ. Наиме, недавно се, на сједници ИО СНСД (или неком сличном страначком органу), пожалио нешто у смисли “лако је Бакиру, да је мени народ као Бошњаци, да ме сви слушају, гдје би ми био крај”!?

Како сазнајемо из извора блиских електронским, интернет и штампаним медијима, Додик је већ наручио серију прилога и текстова у којима ће за све проблеме у које је увукао Републику Српску окривити – опозицију. Народ  (још) не смије да оптужи; барем не тако отворено.

У међувремену је режимским новинарима дао тзв. “новинарског меса” за ту работу.

ПОЗВАО ОПОЗИЦИЈУ НА РАЗГОВОР, А БОГА МОЛИ ДА НЕ ДОЂУ

Милорад Додик је прво позвао опозицију “да буду дио заједничке српске платформе у дијалогу између Српске и ФБиХ и три конститутивна народа о могућим рјешењима за БиХ” а одмах затим, и прије него што су му одговорили, оптужио их је “за издају” ријечима:

“Ја бих волио да до тога дође, али са оваквом опозицијом и њиховим руководством, који су неколико пута већ издали Српску, не можемо очекивати никакав консензус. Ако СДС и ПДП неће да буду дио заједничке платформе у име Републике Српске, они се сами искључују. За нас је најважније и најгоре да они нису дио блока с нама, да су дио блока са СДА”.

Као да позовете момка/дјевојку на “дејт” а у поруци му напишете да је: ружан, глуп, траљав, неморалан, кривих ногу… па ако не дође још је и гори од оног што сте му написали у позиву.

(ИСТОК)