Народни обичаји и вјеровања на Велики петак

Вјерници и црква данас обиљежавају Велики петак, дан када је, по вјеровању, Исус Христ осуђен и разапет на Голготи, гдје је и умро.

Република Српска 30.04.2021 | 09:31

Народни обичаји и вјеровања на Велики петак

Велики петак се сматра најтужнијим даном хришћанства и за њега се везује велики број обичаја и вјеровања.

Данас се Црква сјећа догађаја који су непосредно претходили Христовом распећу – од тренутка када је Исус изведен пред суд Понтија Пилата, па све до момента када је скинут са крста и положен у гроб који су чували војници како би спријечили да неко украде тијело.

Због тога је ријеч о најтужнијем хришћанском празнику. Данас се строго пости, не пјева се, не весели се, а до Ускрса, недјеље када је Исус васкрсао, не звоне црквена звона јер она симболизују радост, него се вјерници позивају у храм дрвеним клепеталима.

На Велики петак се у храмовима износи плаштаница на посебно украшен сто који симболизује Хритов гроб Христов, испред олтара. У неким крајевима, обичај је да се вјерници послије цјеливања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница. По народном вјеровању ако се у том тренутку помоле Богу и помисле неку лијепу жељу, она ће им се сигурно остварити.

Данас не узимајте игле и ексере… стари кажу, не ваља се! Овај дан се назива и “Распети петак”, па се вјерује да данас не ваља дирати оштре предмете да се не би “повријеђивале Исусове ране”. Због тога данас обућари и кројачи не раде.

У неким дијеловима Србије вјерује се да данас вјештице бацају чини, па се дјеца не пуштају из дворишта. Слично, вјерује се да ће дјевојке које на данашњи дан уберу цијвеће из црквене порте и ставе га под јастук у ноћи уочи Велике суботе сањати онога ко им је суђен.

Једине које данас вриједно раде су домаћице! Оне већ увелико фарбају јаја, а како направити оно најљепше, тајна је коју свака љубоморно чува.

(Српскаинфо)