Траже одштету због блокаде Суецког канала

Прије мјесец дана цијели је свијет причао о теретњаку који се насукао у Суецком каналу и то тако да ниједан други брод није могао проћи својим уобичајеним путем.

Свијет 28.04.2021 | 08:57

На друштвеним мрежама дивовски брод је постао предмет спрдње, а ланци свјетске логистике до данас се нису вратили у "нормалу".

За компанију и посаду брода Суецки канал као да је постао њихова судбина. И даље је брод тамо, тачније у Великом горком језеру које повезује јужни и сјеверни дио најважнијег свјетског канала.

Евер Гивен би могао додуше наставити пут према Ротердаму, камо се и био запутио, и тамо коначно испоручити контејнере које превози. Брод је у пловном стању, 25 чланова посаде једва чека да исплови.

Али, то није могуће.

Египатска управа Суецког канала захтијева наиме 916 милиона долара одштете од компаније којој припада брод. То је, кажу, цех који је настао због шест дана блокаде - када се с обје стране канала у дугачкој колони "нагомилало" четири стотине бродова. Трећина тих трошкова је, према Египћанима, настала у компликованом ослобађању заглављеног дива.

Ту своту би требале платити јапанска компанија Схоеи Кисен и њезина панамска фирма-кћерка Лустер Маритиме. А тамо не желе говорити за медије, али агенција Ројтерс преноси да су они као одштету понудили само стотину милиона долара.

Тако су Египћани као хипотеку задржали брод с 18.000 контејнера пуних робе. Посада је практично заробљена на палуби, само су двије особе смјеле на копно због здравствених тегоба.

У хамбуршкој бродској компанији БСМ, која се бави управљањем бродским прометом, називају одлуку да се пловило и посада задрже "екстремно разочаравајућом". Кажу да није настала никаква штета по околиш, односно да фирма којој припада Евер Гивен сарађује с истражитељима. До сада наводно није пронађен никакав технички узрок инцидента.

Верзија која се најчешће чује је да је снажан вјетар пореметио курс брода 23. марта када се насукао у каналу. Притом су, како кажу неки стручњаци, контејнери (посложени у висину) дјеловали попут једра које је само појачало учинак вјетра.

Али, службена истрага још није окончана. Зато се Египћани и Јапанци и не могу "договорити" о узроку. Јасно је ипак да вријеме ради за Египћане - јер власници брода не могу користити своје највеће пловило, а нити могу рачунати на вјечито разумијевање муштерија који чекају своје контејнере.

Осигуравајућа кућа која ради за Схоеи Кисен сада је саопштила да правду због заплијене брода тражи пред локалним судом у Исмаилији, удаљеном десетак километара сјеверно од Горких језера гдје је заточен брод.

Тамо је прво рочиште заказано за 4. маја, али ко зна колико би седмица или мјесеци могао потрајати процес. Мало ко рачуна с опцијом да би египатски суд могао пресудити против државне фирме која управља Суецким каналом.

Питање је и колико ће још посада брода – коју чине углавном Индијци - морати издржати. Египћани их не би смјели држати као таоце, саопштио је индијски синдикат помораца АИСУ. Али тешко да ће то помоћи - поготово ако се зна за један други примјер.

Наиме, стотињак километара јужније, на улазу у Суецки канали, од јула 2017. је усидрен брод МВ Аман. Тај бахреински теретњак је био заустављен због несугласица око безбједносне опреме и рачуна за гориво. Један египатски суд је прогласио првог часника брода Мохамеда Аисху правно одговорним за пловило.

Аисха је напустио палубу тек прошлог петка, након вишемјесечне борбе међународног синдиката помораца. На броду је провео скоро четири године.

(ДW)