Еколошке посљедице гурања десет километара ријеке у цијев

– Изградња мале хидроелектране на ријеци Бјелави у Фочи имаће бројне посљедице на биљни и животињски свијет уз бесповратно нарушавање пејзажа, показала је Претходна процјена утицаја на животну средину коју је радио Институт за заштиту и екологију Републике Српске.

Република Српска 27.04.2021 | 20:00

За градњу и производњу струје из овог постројења предузеће „Србињепутеви“ из Фоче има концесију, а студија коју су наручили како би исходовали еколошку дозволу, указала је на проблеме које ће донијети овај пројекат.

У њој се наводи како се хидроцентрала гради у руралном подручју са развијеним природним карактеристикама које ће неспорно бити нарушене.

Како се наводи десет километара ријеке ће бити усмјерено у цијеви.

„Изградња цјевововода неминовно доводи до измјена квалитета водотока ријека Мала и Велика Бјелава. Каналисање воде путем цијеви неминовно доводи до промјена физичкохемијских карактеристика воде, нарочито параметара као што су засићеност кисеоником, БПК, ХПК, суспендоване материје и сл. а сви ти услови битно утичу на опсатанк живог свијета у води“, наводи се у студији.

Све то ће према оцјени стручњака довести до пада популације поточне пасртмке, поточне мрене, ријечног рака али и измјенити вегетацију на обали корита и слично.

Неупитан је и негативан утицај на пејзаж.

„Изградња мале хидроелектране на датој локацији ће имати посебно негативне утицаје на вегетацијски покривач који ће се уклонити или потопити приликом изградње и рада предметног објекта“, стоји у претходној процјени утицаја на животну средину.

Струка очекује да ће се у дијелу водотока ријеке Бјелаве, између водозахвата и машинске зграде, због промјене количине воде, битније пореметити број животињске популације и биљног свијета у самом кориту ријеке и у околини корита.

„Изградњом будућег хидроенергетског комплекса, без ријешеног проблема миграције риба ка узводним локалитетима природно бројно стање јединки би се могло промијенити. Посљедица тога би била деградација не само рибље популације и постојећих акватичних заједница, већ и формирање нових акватичних цјелина. Изградњом ове хидроелектране биће највише погођене рибље врсте које живе у ријеци Бјелави и притокама ове ријеке због прекида њиховог природног кретања. Такође, промјене температуре воде и количине кисеоника угрозиле би живот неких рибљих врста“, упозорава се у овом документу.

Подсјећамо, активисти и љубитељи природе се жестоко противе овом пројекту. Прије неколко дана на мјесту гдје ће се градити централа су поставили контејнер и успоставили дежурства. Бојкот предводе Центар за животну средину и Удружење грађана „Бјелава“.

„Циљ нам је да буде симболично мјесто нашег окупљања и отпора овом пројекту који пријети да у потпуности уништи Бјелаву. Одлучили смо се на овај вид борбе по узору на активисте широм БиХ који су на овај начин одбранили своје ријеке чувајући их дан и ноћ“, саопштили су недавно из Центра за животну средину.

Иначе, „Србињепутеви“ су у марту прошле године почели радове на геолошком испитивању, који су касније обустављени због сумње да се тај поступак злоупотребљава, као и да је дошло до бесправне сјече шуме.

Независне новине су у октобру прошле године писале како је полиција поднијела извјештај против директора “Србињепутева” Предрага Павловића, у којем се терети да је лажном исправом издејствовао рјешење за геолошке радове.

(Цапитал)