Јапан и отпуштање радиоактивне воде

Земљотрес, који је марта 2011. године погодио Јапан, узроковао је и тешку хаварију у нуклеарној електрани Фукушима – отопила су се три од постојећих шест нуклеарних реактора. Како би се бар у некој мери обезбедило хлађење атомског горива у реакторима, одмах се почело са непрекидним доливањем воде.

Вијести 27.04.2021 | 16:12

Пише: Др Ивона Лађевац, начелница Центра за студије „Појаса и пута“, Институт за међународну политику и привреду

Тако се, током једне деценије, свакодневно „производило“ 170 тона контаминиране воде, односно, укупно нешто више од једног милиона тона. Радиоактивна вода се одлагала у танковима електране, међутим, пошто се њихови капацитети стално смањују, отворило се питање даљег располагања. Ово питање је, сасвим оправдано, изазвало забринутост како становника Јапана, тако и суседних држава, будући да се као једна од могућих опција појавила опција испуштања воде у море.

Аргументи Владе Јапана и руководилаца нуклеарних постројења су да се контаминирана вода прерађује применом напредне технике и да се на тај начин спушта ниво радиоактивности на онај који је безбедан за људе. Међутим, оно што се не помиње јесте да трицијум, радиоактивни изотоп водоника, није могуће отклонити у том процесу пречишћавања.

Посебну опасност за живи свет представља особина трицијума да се везује за молекуле воде, па се кроз организам и креће као вода. Попут свих радиоактивних елемената, и утицај трицијума може бити соматски, али и генетски. Другим речима, ефекти зрачења се могу одразити како на појединца, тако и на његово потомство.

Упркос свим тим сазнањима, већински негативном ставу и јапанске и јавности других држава, јапанска влада је, у недељи одржавања самита о климатским променама, објавила своју одлуку да ће за две године почети са отпуштањем радиоктивне воде у море. Оваква одлука се коси са наступима које Јапан има у међународним организацијама које се залажу за очување животне средине и отклањање свих негативних последица актуелних климатских промена.

Даље, оваква одлука одраз је и небриге према сопственом становништву, нарочито рибарима који од мора живе. Опште је познато да се они и даље нису опоравили од кризе након катастрофе у Фукушими, тада због забране излова, а само се може претпоставити са коликим губицима ће бити суочени након отпуштања радиоактивне воде.

Познато је да многе земље и даље имају ригорозне мере контроле рибе коју увозе из Јапана, укључујући и забрану увоза из појединих области. Из тог разлога су удружења рибара уложила оштар протест јапанској влади.

Реакције споља су једнако оштре. Традиционални партнер и савезник Јапана, Јужна Кореја је чак најавила и могућност обраћања међународним правосудним институцијама како би спречила Јапан да изазове још већу еколошку катастрофу.

У вези са актуелним проблемом, Кина инсистира на објављивању тачних информација о саставу радиоактивне воде и тражи претходну темељну процену њеног могућег утицаја на животну средину. Кинески званичници су позвали Јапан да одлуке, чије спровођење може да има последице и по друге државе, нарочито суседне, не доноси сам, већ уз консултације.

(БН)