Блеф и фрустрације апологета режима: Ругала се руга…

Као што се могло очекивати, епопеја у вези са бубицом, али и “најповољнијим од свих повољних кредита” се наставља. Власт напада опозицију због бубице на реверу градоначелника Бањалуке Драшка Становуковића током посјете предсједника Србије Александра Вучића а на сва уста хвали “лондонски кредит”. Одбрана и напад превазилазе ниво уобичајене политичке комуникације и залазе у сферу спина и манипулације. Симић помиње и једну телевизију називајући је "београдском телевизијом са бијељинском адресом" алудирајући очигледно на БН ТВ, што из ове куће како кажу "доживљавају као комплимент".

Посљедњи у низу је ауторски текст Пере Симића, савјетника српског члана и предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика, у коме се понавља мантра владајућих о страним плаћеницима и домаћим издајницима. Без намјере да будемо адвокати опозиције и Драшка Станивуковића, али не можемо а да не примијетимо да по ко зна који пут властодршци и њихови гласноговорници бране неодбрањиво и покушавају да нас убиједе да је вук зелен.

У тексту објављеном на порталу Искра, Симић истиче да опозиција нападима на власт покушава прикрити несугласице у својим редовима, “за шта су препоруку добили негдје преко границе гдје се налазе њихови ментори”, што одговара излизаној тези владајућих о домаћим издајницима и њиховим господарима са Запада.

У наставку наводи да лидери опозиције својим изјавама и потезима уточиште траже у политици “не да би бранили и градили Републику Српску већ себе”. Звучи познато? Само што у случају владајућих напад на њих представља напад на Републику Српску и цјелокупно српство. Због чега? Вјероватно због сличног разлога који наводи Симић, али из других побуда – не да би бранили и градили Републику Српску него себе, због криминала и корупције у које су уплетени као пиле у кучину, и страха, лажи и мржње које шире годинама.

Занимљива је и Симићева теза о анимозитету између Младена Иванића и Бранислава Бореновића, као и осталим сукобима у редовима опозиције, посебно узевши у обзир да је владајућа коалиција, СНСД прије свих, састављена од појединаца који се не могу очима гледати, али их на окупу држе голи интереси које им једино власт може остварити, што СНСД, али и његове партнере у власти, чини једном обичном интересном групом.

Симић је, критикујући Милана Радовића да блефира што напада Милорада Додика, изјавио да је Додик успјешно обезбиједио пријеко потребна средства за нормално функционисање Републике Српске повољном продајом обвезница на Лондонској берзи, придруживши се на тај начин пропаганди владајућих у вези са лондонским кредитом наводећи да је у питању повољна трговина, занемарујући чињеницу да је каматна стопа више него неповољна и да ће на крају “пита бити скупља од тепсије”.

Додаје да људи од блефа попут Радовића, “који нападима на Додика и Цвијановићеву желе, ако је то икако могуће, да користи прилику да скрене пажњу са скандала опозиције која је у великој близини неприлике”, опет занемарујући чињеницу да ако ико добро скреће пажњу са скандала онда су то Додик и СНСД. Довољно је само навести толико пута спомињану причу о националној угрожености, издаји и сличним причама којима нас плаше годинама.

“За неупућене блеф значи заслијепити или преварити другог, односно јавност”, наглашава Симић, вјероватно не мисливши при томе на свог шефа којем је заслијепљивање јавности средње име. Да ли је Милан Радовић жељан власти, како сматра Симић? Вјероватно јесте. А Милорад Додик? На основу Симићевог текста, власт је Додику вјероватно велико бреме које носи на својим нејаким плећима ради добробити цијелог српства, посебно оног западно од Дрине.

На крају, Симић читаоцима поручује да ако имају симпатије и контакте са Иванићем, Радовићем и осталим представницима опозиције, не покушавају да их поправе јер их на тај начин више утврђују у њиховој заблуди. Иначе, занимљива је Симићева теза о заблудама, посебно уколико у обзир узмемо да владајући, али и добар дио народа који им вјерује, годинама живе у заблуди да је Република Српска бољи дио Босне и Херцеговине, да нас само они могу спасити Запада и домаћих издајника, и да је мрмот завио чоколаду у фолију.

Симић помиње и једну телевизију називајући је "београдском телевизијом са бијељинском адресом" алудирајући очигледно на БН ТВ, што из ове куће како кажу "доживљавају као комплимент", додајући да "режиму смета чак и Београд ако то није по њиховом ускостраначком интересу".

(БН/Герила.инфо)