Власт и даље крије коме су продате обвезнице Српске!?

Три дана након што су продане обвезнице Републике Српске на Лондонској берзи, не зна се ко их је купио. Министарство финансија Републике Српске није одговорило на упит Радија Слободна Европа (РСЕ) да достави списак о томе ко је све купио обвезнице.

Република Српска 23.04.2021 | 21:03

Обвезнице су дужнички вриједносни папири који се издају с циљем прикупљања финансијских средстава и са унапријед дефинисаним роком поврата, те унапријед утврђеном каматом. Представљају алтернативу банковном кредиту.

Влада је, у саопштењу за јавност 20. априла, навела да је у трансакцијама у Лондону било више од 54 учесника међу којима фондови, банке и квалификовани инвеститори.

„Највећи и најзначајнији су из Велике Британије, САД, Швајцарске, Њемачке, те само један финансијски инвеститор из Републике Српске", наведено је у саопштењу.

Влада Републике Српске саопштила је 20. априла да су продате обвезнице овог босанскохерцеговачког ентитета на међународном тржишту у износу од 300 милиона евра с каматом од 4,75 посто. Обвезнице су продане, а тек након тога је Влада Републике Српске одржала посебну сједницу и донијела Одлуку о прихватању задужења.

Излазак на Лондонску берзу ће тако пореске обвезнике у Републици Српској коштати додатних 375 милиона евра у наредних пет година. Новац је намијењен, како је речено из Владе, за повећање плата и пензија у Републици Српској. Све се дешава нешто више од годину дана од општих избора у Босни и Херцеговини.

Сумњив посао?

„Све ово је јако чудно. Прво су обвезнице продате у току дана, а онда је Влада накнадно навече донијела одлуку о прихватању задужења. То је по мени кршење свих могућих закона“ , каже економска аналитичарка и бивша министрица финансија Републике Српске Светлана Ценић за Радио Слободна Европа (РСЕ).

Она оцјењује да се ради „о сумњивом послу“, јер влада није најавила да ће изаћи на Лондонску берзу.

„Кредитни рејтинг Б3 сам по себи говори шпекулативно и високо ризично“, каже Ценић.

Професор економских наука, Младен Иванић, наглашава да је кључно питање ко је купио обвезнице Републике Српске у Лондону.

„Ови који су купили обвезнице Републике Српске по каматној стопи од готово пет посто су урадили добар посао. Такав принос мало ко ће у овом тренутку добити. Мислим да је Република Српска могла да се задужи на домаћем тржишту уз пуно нижу камату. Кад будемо знали да ли су купци људи са капиталом из Републике Српске, Мађарске и Русије, а мислим да један дио јесте, онда ће се знати зашто је камата тако висока и зашто су они тако добро оплодили свој новац“, каже Иванић.

Према ријечима економисте Зорана Павловића, лондонска финансијска прича грађане Републике Српске ће коштати много више од 300 милиона евра за које се влада задужила путем обвезница.

„Да би било ко могао да емитује обвезнице мора склопити уговор са берзом, мора бити дефинисан онај ко ће водити тај процес и ко ће помоћи да се изврши припрема за пласман. У овом случају то су били Социете Генерале Гроуп, Интеса Санпаоло Банка и Уникредит Банка. По мојој процјени, са каматом то ће бити пет посто у односу на главницу, односно око 15 милиона евра годишње“, објашњава Павловић.

Социете Генерале је једна од водећих европских групација за финансијске услуге, а Интеса Санпаоло банка и Уникредит банка послују и у Босни и Херецеговини.

Лондонска берза није једина путем које се Влада РС задужила. У јуну 2018. године, вриједносни папири су продани на Бечкој берзи. Њихова вриједност је 200 милиона евра. Тада су издате петогодишње обвезнице са роком доспијећа главнице 28. јуна 2023. године.

“У овом уговору из Беча пише да, ако Република Српска не врати средства кредиторима, носиоци обвезница имају право запљене било које компаније која је више од 51% у власништву Републике Српске. То су врло строги услови, па уколико се цијели износ не врати 2023. године, могло би се десити да неко дође и узме напримјер, дио Електропривреде РС”, објашњава Павловић.

Због чега се Влада РС задужила на Лондонској берзи?

Босна и Херцеговина преговора са Међународним монетарним фондом (ММФ), од 2020. године о новом финансијском аражману вриједном 750 милиона евра. Да би добила новац, Босна и Херцеговина мора испунити услов, а он се односи на успоставу регистра рачуна физичких лица у Централној банци БиХ.

Република Српска сматра како се ради о преносу надлежности на Босну и Херцеговину и не пристаје на овај услов.

Истовремено, у ММФ оцјењују да све зависи од власти у земљи и њихове политичке воље, те да услови које је поставио ММФ никада нису били лакши.

Андреw Јеwелл, резидентни представник ММФ-а у БиХ изјавио је у јануару за РСЕ како би кредит помогао грађанима и опоравку посрнуле економији погођене пандемијом ЦОВИД-а 19.

Разлог због којег ММФ тражи успоставу регистра, навео је Јеwелл, је то што Европска унија (ЕУ) у борби против прања новца захтијева од свих земаља чланица да успоставе овакве регистре на нивоу својих земаља.

Други разлог је што би то охрабрило и подстакло банке да дају више зајмова, јер би олакшало банкама наплату дугова и наплату потраживања.

Такође, ова мјера која је стандардна у земљама ЕУ, кориштена је од ММФ-а и у аранжманима са другим земљама.

Продаја смањила кредитни рејтинг Републике Српске

Агенција за кредитни рејтинг Моодy'с 14. априла објавила је на wеб страници да је додијелила привремени рејтинг Б3 емисији обвезница Републике Српске на Лондонској берзи.

Моодy'с Публиц Сецтор Еуропе је специјализирана фирма за сервисирање европског јавног сектора.

У свом извјештају наводе да ће сврха обвезница бити рефинансирање већине домаћег дуга који доспијева у износу од 180 милиона евра и финансирање планираног буџетског дефицита од 178 милиона евра.

„Рејтинг Републике Српске и даље је ограничен високим теретом дуга, који се са 135% стварних прихода у 2019. години повећао на око 160% у 2020. Поновљени приступ спољном финансирању биће кључан за Републику Српску да финансира своје средњорочне приоритете, с обзиром на врло високе потребе за финансирањем у износу од преко милијарду КМ у 2021.години ( више од 500 милиона евра) и 800 милиона марака 2022. године (више 400 милиона еура)“, наводи се у овом извјештају.

Истовремено, у Централно банци БиХ за РСЕ наводе да најновије задужење Републике Српске неће утицати на кредитни рејтинг Босне и Херцеговине који такође има кредитни рејтинг Б3 (ризично).

„Тренутна емисија обвезница Републике Српске, у односу на досадашње показатеље, не представља значајан ризик и не може нарушити суверени рејтинг БиХ“, каже Белма Чолаковић из Централне банке БиХ за РСЕ.

Дуг Босне и Херцеговине из године у годину расте. Само у 2020. години јавни дуг је повећан за 480 милиона евра.

Према извјештају Министарства финансија и трезора БиХ, на крају 2020. године, БиХ је била задужена 6,2 милијарди евра, на спољни дуг отпада 4,42 милијарде евра, а на унутрашњи дуг 1,78 милијарди евра.

Хоће ли се задуживати Федерација БиХ?

У укупном дугу Федерација Босне и Херцеговине учествује са 51 посто, а Република Српска са 48 посто. Преосталих један посто односи се на дуг институција БиХ и Брчко дистрикта.

У Влади Федерације БиХ, говорећи о задуживању на страним берзама, наводе како се тај ФБиХ неће задуживати.

Савјетник за економска питања у Влади Федерације БиХ, Горан Мирашчић, наглашава за РСЕ како та извршна инсититуција "не планира скори излазак на међународно финансијско тржиште капитала".

„Федерација Босне и Херцеговине није имала потребе да се задужује на овај начин међутим, видјећемо да ли ће бити за тим потребе у будућности. С обзиром да се овдје ради о јавном новцу, првенствено се ту гледа каматна стопа и вријеме отплатног периода, и ми ћемо тражити могућност за јефтиније задужење како бисмо што мање коштали наше пореске обвезнике“, каже Мирашчић.

Законом о задужењу, дугу и гаранцијама Босне и Херцеговине дефинисано је да се, осим државе, на иностраном финансијском тржишту могу задужити и ентитети и дистрикт Брчко БиХ ( самостална једница на сјеверу БиХ).

(РСЕ)