МУП пријављен због незаконитих јавних набавки

Агенција за Јавне набавке (АЗЈН) БиХ предала је прошле године 11 предмета надлежним тужилаштвима због сумње у почињена кривична дјела у институцијама власти БиХ, између осталих и против једног министарства унутрашњих послова. Међутим, према доступним информацијама, ни један од тих предмета до данас није добио судски епилог.

Република Српска 14.04.2021 | 08:24

Због сумњивих јавних набавки тужилаштвима су пријављени између осталих МУП Средњебосанског кантона, Дирекција за робне резерве Кантона Сарајево, наченици Бусоваче и Бужима те градоначелник Сребреника, Шуме Српске, Фонд здравственог осигурања РС, Кантонална болница у Бихаћу, општина Цазин, предузеће Рад из Сарајева и Кантонална управа Цивилне заштите Тузланског кантона.

У Агенцији кажу како су се до сада трудили да на установе, институције и предузећа дјелују превентивно, али и да се оспоставило како великог ефекта од тога нема, због чега планирају да се чешће обраћају тужилаштвима.

“Агенција у наредном периоду планира интеннзивирати ову надлежност, јер у протеклим годинама, када је праћење имало сврху упозоравања на погрешна поступања,  дјеловало и превентивно и едукативно, нису се постигли пуни ефекти превентирања потенцијалних злоупотреба и корупције. Стога је нужно потребно обезбједити Агенцији и финансијско и кадровско јачање у реализацији ове надлежности”, наводе они у свом Извјештају о праћењу јавних набавки за 2020. годину.

Поред тужилаштва, Агенција је подносила и прекршајне пријаве надлежним судовима. Најчешће су пријављиване одговорне особе у склопу Електропривреде РС, Електропривреде БиХ и појединих здравствених установа.

Иначе, пандемија вируса корона била је одличан изговор да се у прошлој години потроши на милионе марака државног новца убрзано и нетранспарентно.

Анализа Агенције за јавне набавке показала је да често за то није било никаквог законског упоришта.

Агенција је у прошлој години имала пуне руке посла када је у питању праћење јавних набавки.

Посебно су се базирали на поступке везане за спречавање ширења пандемије, гдје је долазило до великог броја изузећа.

“Праћењем уговорних органа, утврдили смо да је одређени број уговорних органа примјењивао изузећа и за предмете набавке које ни на који начин се нису могли довести у везу са спречавањем ширења пандемије ЦОВИД 19. Стога је Агенција у таквим случајевима те предмете достављала надлежним тужилаштвима у Босни и Херцеговини”, наводе у АЗЈ.

Такође како су примјетили у Агенцији, током прошле године је закључено преко двије хиљаде уговора кроз преговарачки поступак без објаве обавјештења, што је за четвртину више него 2019. године.

Ријеч је о поступку који би се требао проводити само у посебним случајевима, јер је најмање транспарентан.

“Битно је нагласити да услови за примјену ове врсте поступка јавне набавке су строги, и у сваком од случајева потребно је да буде испуњено кумулативно више услова. Међутим, кроз поступак праћења уочено је да уговорни органи примјењују ову врсту поступка и онда када нису испуњени услови за примјену”, наводе у Агенцији додајући како се преко ових поступака углавном набављала роба.

Генерално, установљено је да се исте неправилности и незаконитости годинама понављају, попут неправдане хитности, цијепање набавки ради избјегавања регуларног поступка, те дискриминација или фаворизовање понуђача.

Њихови запослени су у 2020. години пратили 30.000 различитих извора везаних за јавне набавке. Да би имали боље резултате кажу како је потребно ангажовати и запослити нове људе.

Голубовић: Само се загребало по површини

Уредник портала „Пратимо тендере“ Слободан Голубовић оцјењује како је Агенција за јавне набавке својим мониторингом само „загребала по површини“ и идентификовала бројне злоупотребе у јавним набавкама.

Сматра како је механизам мониторинга који је успостављен у оквиру Агенције за јавне набавке недовољан, а да се добар не може успоставити све док је лош законски оквир који уређује ову област.

Једно од рјешења види и у дигитализацији.

„Кључно унапређење када је у питању мониторинг јавних набавки била би њихова потпуна електронизација. Укратко, као минимум, под тим се подразумијева да сва документација буде машински читљива и доступна на једном мјесту, односно Порталу јавних набавки, што би омогућило бржи, јефтинији и свеобухватнији мониторинг јавних набавки“, каже Голубовић.

Додаје како се не може се очекивати да невладин сектор на себе преузме посао за који је задужена нека државна агенција, у овом случају Агенција за јавне набавке.

Иначе, портал ПратимоТендере.ба свакодневно извјештава о бројним уоченим злоупотребама у јавним набавкама.

Тако на примјер, према подацима са којима располажу, сваки четврти уговорни орган нема јавно објављен план јавних набавки чиме директно крши Закон о јавним набавкама.

Уочили су и како се у тендерским документацијама код услова квалификације се врши дискриминација једних, односно погодовање другим понуђачима, те да су техничке спецификације прилагођене одређеном понуђачу/произвођачу.

Код великог броја набавки стигне само једна понуда, док значајан број уговорних органа не води или не објављује евиденцију о праћењу реализације уговора.

(Цапитал)