Санкције САД-а и ЕУ неће спречити развој Кине

Савремени међународни односи оптерећени су бројним изазовима почев од све изразитијих климатских промена, преко неуједначеног и нестабилног економског развоја, па до апсолутно хаотичног стања узрокованог пандемијом вируса корона.

Свијет 01.04.2021 | 10:40

Под таквим околностима утолико више изненађује опредељење појединих држава да, уместо да решавају своје актуелне унутрашње проблеме, и у првој мери заштите своје становништво од смртоносне инфекције, предвођене САД-ом, свој фокус пребацују на Кину и дезавуишу њен стални напредак и развој.

Чињеница да је НР Кина остварила свој план избављења стотина милиона људи из апсолутног сиромаштва, да је кинеска влада ангажовањем свих ресурса и марљивим радом свих грађана створила услове за остварење основног људског права – права на достојанствен живот, занемарена је од стране бројних земаља западне хемисфере.

У први план су избиле оптужбе на рачун устројства кинеске државе и функционисање њеног правног система, а све са циљем подривања унутрашњег поретка и дестабилизацијом кинеског друштва.

Безочне оптужбе САД-а, подржане од стране Канаде, Велике Британије и ЕУ, да Кина спроводи репресивну политику над ујгурским становништвом у Синђијангу, да га, између осталог, присиљава на принудни рад, доказ су настојања ових земаља да привуку пажњу и сопственог и светског становништва не би ли прикрили своје неуспехе у борби са пандемијом.

Са истим циљем се пласирају и „информације“ о Хонг Конгу и тврдње да се најновијим изменама изборног закона нарушава аутономија ове специјалне области и руше демократске институције. Европска унија се својим ставовима сврстава уз САД, понављајући да се ради о кршењу основних слобода, демократских принципа и политичког плурализма.

Ова група трансатлантских „партнера“ је отишла и корак даље уводећи санкције против четворице кинеских званичника и неколико компанија називајући их државним кономским и паравојним формацијама.

По ко зна који пут долази до изражаја политика двоструких стандарда које су САД увеле у међународну политику, а ЕУ је прихватила и наставила да је следи. И док и САД и ЕУ љубоморно чувају своје унутрашње поретке, како политичке, тако и правне и економске, позивајући се на право вршења своје суверене власти, с друге стране, себи дају за право да преслажу „коцкице“ (или бар то покушају) на светској политичкој сцени и креирају односе у другим државама по сопственој жељи.

Питање које се неизбежно намеће под оваквим околностима јесте питање даљих односа сарадње Кине и ове групе земаља.

Опште је познато да Кина поштује постојећи међународни поредак чији су стожер Уједињене нације, а основни принципи међународног права чине његов оквир. У том смислу, Кина негује и билатералне и мултилатералне односе истичући у свакој прилици да је мултилатерализам посебан квалитет и да му треба тежити.

Управо из тог разлога Кина и закључује споразуме који имају за циљ просперитет свих страна потписница. Један од скорије (пре)договорених је и Свеобухватни инвестициони споразум са Европском унијом, истом оном ЕУ која јој је 22. марта, следећи САД, увела санкције...

Аутор: Др Ивона Лађевац, начелница Центра за студије „Појаса и пута“, Институт за међународну политику и привреду

(БН)