Спасић: Санкције нису језик мира

Врло често се сама дипломатија дефинише као способност решавања спорова мирним путем уз поштовање међународних норми и обавеза. Повеља УН, посебно члан 2, истиче да се спорови морају решавати на бази медјусобног поштовања, разумевања и не задирања у унутрашња питања других суверених држава, тако да међународни мир и безбедност, као ни правда не буду повређени.

Недавно је Европска унија донела одлуку да се предузму санкције против неколико кинеских функционера из провинције Синђијанг. Речено је да се ова одлука доноси због наводног „кршења људских права Ујгура“, национална мањина која живи у кинеској провинцији Синђијанг.

Пре свега, кренуо бих од утемљених, практичних и званичних информација, које указују о великом степену демократичности и развоја кинеске провинције Синђијанг.

Са површином од 1,66 милиона квадратних километара, Синђијанг је највећа провинцијска административна регија у Кини, која чини шестину укупне кинеске површине. БДП у 2019. години износио је 169,964 милијарде ЕУР, што је раст од 6,2% у односу на претходну годину.

Затим, Синђијанг је мултиетничко и вишејезично подручје, влада Синђијанга гарантује да деца свих етничких група уче и користе свој језик.

Основне и средње школе у Синђијангу користе седам језика за наставу: ујгурски, мандарински, казахстански, киргишки, монголски, сипски и руски; универзитети и факултети користе четири језика за наставу: мандарински, ујгурски, казахстански и монголски.

Да би загарантовао правичност у образовању, Синђијанг је у потпуности спровео политику бесплатног образовања: 3 године предшколског образовања, 6 година основношколског образовања и 3 године средњошколског образовања.

Поједини политичари говоре о наводном кршењу ,,људских права”, а у последњих четрдесет година број становника Ујгура повећан је за чак три пута. Само од 2010. до 2018. године популација Ујгура порасла је са 10,17 на 12,71 милиона, што је повећање од 25%.

Било је тврдњи како наводно становници кинеске провинције Синђијанг раде ручно, а према званичним подацима, стопа механизације при убирању памука у Синђијангу у прошлој години достигла је 70%, узгајивачи могу преко мобилне апликације да наруче услуге брања памука.

Иначе 80% памука у Кини се управо произведе у Синђијангу. У 2020. години стопа аутоматизације неких локалних текстилних компанија у Синђијангу била је вец́а од 90%.

Свако село у Кини има приступ 4Г мрежи, а становници руралних подручја широм земље, укључујуц́и и оне у Синђијангу, вец́ дуго продају своје пољопривредне производе путем интернета.

Уз снажно вођство Комунистичке партије Кине остварено је потпуно искорењавање сиромаштва у Синђијангу, само до 2019. године готово три милиона људи је извучено из сиромаштва.

Врло често се санкције користе као механизам, како би се постигли одређени политички циљеви. Један од примера је и наша земља, која је била жртва бројних санкција током деветесетих година, почевши од 92, да би већ током 93 санкције обухватале тоталну економску блокаду, што довело до велике инфлације. Санкције никоме нису добро донеле, бројни људи у том периоду остали су без посла и без основни животних средстава.

У данашњој ери, најосновнији принцип и начин функционисања између земаља и међу људима је узајамно поштовање и дијалог на основу једнакости.

С обзиром да је и Србија стално изложена бројним притисцима, поновићу нешто што сам више пута рекао, мора се спечити политизација појмова као што су „демократија“, „слобода медија“ , „људска права“ и ,,владавина права“, како не би служили као изговор да се поједине државе мешају у унутрашња питања других суверених држава.

Мир, развој, сарадња и узајамна корист су тренд наше ере. Историја је доказала да сарадња и добросуседски односи доносе више користи од покушаја да се науди другоме и зато санкције нису језик мира.

Аутор: Зоран Спасић, директор Центра за сарадњу са земљама Азије

(БН)